„Da nam štetočine ne uzmu aerodrom“
22. april 2018
Političari, nevladine organizacije, građani – svi su rekli po nešto o namjeri da se niški aerodrom prebaci u nadležnost republičke vlasti. Kontradiktorni odgovori ministarke Mihajlović i predsjednika Vučića i netransparentnost doveli su do sve većeg nezadovoljstva među građanima Niša koji su odlučni u tome da to ne prođe tek tako.
Ministarka Zorana Mihajlović tvrdi da u koncesionom ugovoru francuske kompanije Vansi za beogradski aerodrom „Nikola Tesla" nema nikakvih ograničenja u radu niškog aerodroma, te da je jedini motiv Vlade da pojača ulaganja kako bi on bio konkurentan u regionu. Predsjednik Vučić je, međutim, eksplicitno rekao da „do milion putnika" ne postoji obaveza konsultacija sa koncesionarom iz čega su mnogi iščitali da će niški aerodrom biti kočen, kako bi beogradski imao veći promet.
Vizer i Rajaner ćute
Dok se nagađa šta je istina, jedine dvije aviokompanije koje lete iz Niša, Rajaner i Vizer, ne žele da komentarišu prepucavanja između tri strane: Vlade Srbije, građana Niša i gradskog rukovodstva. „Zadovoljni smo što smo do sada imali više od 130.000 putnika godišnje iz Niša i ka Nišu na naših pet destinacija koje će nastaviti da funkcionišu prema planu“, odgovorila je šturo za DW irska aviokompanija Rajaner.
Mađarski Vizer planira da dalje radi i od novembra najavljuje uvođenje linije Niš-Beč. „Vizer se dokazao kao vrlo prilagodljiv bez obzira na promjene na zahtjevnom tržištu i u planiranju i postizanju većeg značaja“, piše u odgovoru za DW.
Nijedna od ove dvije kompanije nije odgovorila na pitanje da li ih je iko obavijestio da će niški aerodrom sa kojim posluju preći u nadležnost Vlade Srbije i šta im je tom prilikom rečeno.
Prošlog aprila su Nišlije protestovale „protiv diktature", a ovog aprila u ime inicijative „Ne damo niški aerodrom“. Da li će bunt građana ovog proljeća biti uspješniji u odnosu na prethodni?
Miloš Bošković, donedavno narodni poslanik iz "Dosta je bilo", prvi je pozvao na proteste putem Fejbuka. „Bio sam jako ljut. Istovremeno, primjetio sam da se mnogo ljudi osjeća isto. Cio Fejsbuk je tog petka bio preplavljen statusima u vezi sa tom viješću. Prelomio me je tvit prijatelja koji je prokomentarisao da se osjeća apsolutno nemoćnim zbog ove odluke. Tada sam riješio da Nišlijke i Nišlije moraju jasno da pokažu šta misle o tome", kaže Bošković za DW.
Poltroni partijske centrale
Veliki broj građana i nevladinih organizacija priključili su se buntu protiv odluke gradske vlasti. Protesti su za razliku od prošlogodišnjih fokusirani, kaže Bošković. Imaju samo tri zahtjeva, a najbitniji je da Skupština Grada glasa protiv prijedloga o poklanjanju aerodroma. Miloš objašnjava da „za razliku od prošlogodišnjih, ovi protesti se ne održavaju svakog dana da se ljudi ne bi umorili i odustali, već samo kada je zaista važno – kada se održava sednica Skupštine Grada“.
Nikola Pejović je jedan od brojnih Nišlija koji je u radno vrijeme došao da podrži proteste. „Jasno je koliko nam je ovo važno. Fokus je sjednica Skupštine, i onda kada ona treba da se održi, tad ćemo i mi da budemo ispred. Sigurno će biti i nekih trikova i zakazivanje skupštine 24 sata unaprijed, ali mi bukvalno treba da budemo na oprezu da spriječimo štetočine da nam uzmu aerodrom“, smatra on.
Jedna sjednica gradske skupštine već je odložena dok su ispred grmili protesti. To je prva pobjeda građana, smatra Dragan Đorđević iz Odbora za ljudska prava. „Ishod izjašnjavanja odbornika će nam potvrditi ili da su izabrani predstavnici građana Niša još jedna ikebana unutar disfunkcionalne parlamentarne demokratije u Srbiji ili su stvarni zastupnici javnog interesa", kaže Đorđević za DW.
„Najviše mi smeta poltronstvo lokalnih političara i podanički stav prema njihovim centralama u Beogradu", dodaje Miloš Bošković. „Niko od njih, počevši od gradonačelnika Bulatovića nema petlju da podigne glavu i kaže glasno NE. To je duboko ponižavajuće za sve Nišlije, ali i za te političare. Gradonačelnika ćemo očigledno pamtiti samo po tome što je uvijek znao da pogne glavu kada su stizala naređenja iz Beograda, i ne samo to, već kako je kao malo dijete stajao i gledao u zemlju dok mu je Vučić vikao i zavodio red usred Niša, a sve su to snimale kamere. Jako ponižavajuće."
Misteriozni dug
Gradonačelniku Niša Darku Bulatoviću je izgleda i ovog puta neko podviknuo. Prvo je rekao da Niš nema kapacitete da vodi aerodrom, a onda objelodanio da se iza odluke krije dug Niša prema Ministarstvu odbrane. Međutim, i taj dug je nerasvijetljen pa i dalje nikome nije sasvim jasno ko kome duguje, zašto i koliko.
Naime, još 2010. Ministarstvo odbrane je Nišu prenijelo na korištenje imovinu među kojom se nalazi i 175 hektara zemljišta – aerodrom „Konstantin Veliki“ – koji je u to vreme već predugo čekao da ponovo uspostavi letove nakon što je poslije bombardovanja obnovljen. Zauzvrat, Niš je trebalo da napravi stanove u jednom niškom naselju. Među zemljištem koje je Niš dobio od Ministarstva je i 21 hektar niške kasarne „Bubanjski heroji“ koji se takođe, sada se saznaje, upliće u ove dugove.
Dvije godine kasnije Niš je ovo zemljište ustupio radi izgradnje kompaniji Clean Earth Capital d.o.o. koja posluje kao srpska kompanija, a čiji je osnivač i vlasnik Amerikanac Filip Bej. Rok za izgradnju stanova i kompleksa „Novi Niš" bio je april 2016. Produženje roka je odobreno, a Ministarstvo odbrane je tada tražilo da „21 odsto bruto površine stanova" bude dodijeljeno Vojsci Srbije. Na tom zemljištu ni danas nema ničega, ali niko javno ne govori da li je dugovanje ove kompanije prema Gradu dio duga koji Grad ima prema Ministarstvu.
Ekonomista Miloš Mihajlović smatra da oko niškog aerodroma ima više krajnje diskutabilnih stvari. „Trebalo bi da vojska ima pravo korišćenja, ne pravo svojine. Te podatke nemamo jer nisu javno objavljeni", kaže za DW ekonomista Miloš Mihajlović. „Ministarstvo i gradonačelnik treba da obrazlože na koji način, pod kojim uslovima i u kakvom zakonskom okviru grad daje aerodrom, pod kojim uslovima kompanija pravi stanove vojsci, šta piše u ugovoru sa koncesionarima beogradskog aerodroma u delu koji se tiče niškog aerodroma i zašto država želi da preuzme aerodrom."
On smatra da gradska vlast jeste nesposobna da vodi aerodrom, ali da je republička vlast, koja je dala beogradski aerodrom koncesionaru, takođe pokazala da je nesposobna da vodi aerodrom. „Nikakva struka ne stoji iza toga, postavljaju se politički poslušnici da vode javna preduzeća, a aerodrom je moguće voditi veoma uspješno, uspješnije nego sada – finansijske analize i projekcije pokazuju da bi pravi menadžment mogao da udvostruči broj putnika u narednih 5 do osam 8 godina."
Šta će biti sa aerodromom ostaje maglovito. To je glavni razloga nezadovoljstva Nišlija. Da li će aerodrom u budućnosti biti u boljem ili lošijem položaju? Da li će ga uopšte biti? U najgorem slučaju grad bi izgubio veliki broj turista i radnih mesta, ali najvjerovatnije bi najviše izgubili mladi koji sada za pedeset ili šezdeset evra mogu da lete do evropskih metropola.