Bolonja živi, ali diše "na škrge"

Amela Bičić, student četvrte godine novinarstva u Beogradu, sama finansira svoje školovanje: „Finansiram se tako što radim u kafiću. Zakočila sam u trećoj jer nisam stigla da idem na predavanja, da ispunim sve te bolonjske obaveze…Onda sam odlučila da pauziram ne bi li imala bolji prosjek i na taj način sebi mogla da obezbjedim neku budućnost“, kaže Amela.

Nije sporno da država ne može da finansira svakog pojedinca na studijama, ali studenti zameraju na haotičnom visokoobrazovnom sistemu u kome svaki državni fakultet pojedinačno kroji iznos školarine. Studentkinja Filološkog fakulteta Snježana Gomilanović kaže da, uprkos sada redovnom prilivu novca na fakultetima od školarina, ona ne vidi nikakav pomak. Program je zastario, uslovi za rad loši. „Meni se, na primjer, događalo da uplatim 90.000 dinara za upis na prvu godinu, a da me profesorka pošalje po sunđer i kredu.“

Slično zaključuje i Amela Bičić, mada naglašava da stanje na Fakultetu političkih nauka i nije tako loše u odnosu na situaciju na drugim fakultetima. „Moj fakultet se godišnje plaća 98.000 dinara i ja ne znam stvarno na šta to ide. Naš fakultet nema laboratorije i slično… Mi imamo prostorije koje su solidne, ne raspada se plafon kako to viđamo na drugim fakultetima, okrečeno je, ne prokišnjava. Ali ne treba da idemo logikom da treba da smo zahvalni što nam ne uleću golubovi“, kaže ona.

Stipendije koje su pojeli skakavci

Problem imaju i postdiplomci na doktorskim studijama, a koji su izvanrednim prosjekom sebi obezbjedili školarinu o trošku države. Ili su bar tako mislili. Naime, cijela prošlogodišnja grupa ovih postakademaca upravo je saznala da zbog različitih tumačenja Zakona ostaje bez sredstava za školarinu za doktorske studije.

Bojana Matejić je završila slikarstvo s ocjenom 9,87. Sa svojim kolegama ovih dana aktivno se bori da prevaziđe nastali problem. „Mi smo u takozvanom pravnom vakuumu. Ne zna se šta će se desiti sa nama. Ne možemo da nastavimo studije, ne možemo da budemo u stalnom radnom odnosu... Dakle, mi smo sa svih strana zatvoreni“, kaže Matejićeva.

Zoran Trninić, pomoćnik ministra prosvete nadležan za studentski standard, kaže da država pokušava da riješi spor tako što će za pomenute postdiplomce retroaktivno biti obezbjeđena školarina. „Najboljim studentima se dodjeljuju stipendije i najbolji studenti treba da imaju budžetske školarine”, dodaje on. Na pitanje da li Ministarstvo osjeća odgovornost zbog velikog nezadovoljstva koje studenti danas osjećaju, Trninić smatra da realno stanje nije tako i da je mnogo učinjeno u pogledu visokog obrazovanja.

I na kraju postavlja se pitanje perspektive. Nije tajna da u Srbiji postoje kako neperspektivni, tako i fakulteti sa zastarjelim programom. „Voljela bih da ovdje ostanem i da radim, ali ne vidim budućnost. Pokušaću, a ako ne – idem u inostranstvo na neki master pa da tamo probam nešto da nađem“, kaže Amela Bičić, studentkinja novinarstva sa početka ove priče.

Autorka: Svetlana Božić-Krainčanić, Beograd

Odg. ur.: A. Slanjankić