Biljana Kovačević Vučo - odlazak borca za istinu

Biljana Kovačević Vučo osnivač je Savjeta za ljudska prava Centra za antiratnu akciju u Beogradu, bila je jedan od osnivača Helsinškog odbora za ljudska prava u Srbiji, kao i jedan od osnivača nezavisnog sindikata “Nezavisnost”. 1997. godine osniva Komitet pravnika za ljudska prava-YUCOM, čiji predsednik je bila od samog osnivanja. Kao predsednik YUCOM-a bila je inicijator stvaranja velikog broja koalicija i mreža nevladinih organizacija, koje su se bavile zaštitom ljudskih prava u Srbiji i u regionu.

Hrabrost na strani pravde

Prijatelji i saradnici Biljane Kovačević Vučo ističu da je bila uporan borac protiv diskriminacije, rasne, verske i svake druge netrpeljivosti, zaštitnik prava Roma i drugih manjina, progonjenih novinara, i da je njen odlazak veliki gubitak za demokratsku i reformsku Srbiju. Miljenko Dereta, direktor “Građanske inicijative”, za Dojče Vele kaže da je teško izdvojiti jednu sliku po kojoj će pamtiti poznanstvo i rad sa Biljanom Kovačević Vučo koji traju preko 35 godina:

“Ja ću je pamtiti po jednoj vrsti zaista neobične hrabrosti, koja je bila vođena dubokim uverenjima. Naprosto, za Bilju se nikada nije postavljalo pitanje na kojoj će strani biti. Uvek se znalo da će ona biti na strani mira, na strani pravde, na strani ljudskih prava, da će osuđivati nepravdu, da će se jednim instinktom iznutra prosto postavljati u zaštitu svakoga ko je bio ugrožavan: od strane bilo režima, bilo zakona, bilo druge osobe. I ta hrabrost je iz nje izlazila s nekom čudnom lakoćom”.

Stavovi pod pretnjama i pritiscima

Aktivnosti Biljane Kovačević bile su, najblaže rečeno, predmet brojnih kontroverzi u srpskom društvu. Njen profesionalni angažman je stoga podrazumevao skoro svakodnevne pritiske i pretnje, koji su dolazili sa raznih strana. Biljana Kovačević je i pored toga bila spremna da govori o svakoj tabu temi, i da se aktivno uključi kako u antiratne kampanje tokom devedesetih, tako i da javno poziva državu da optužene za ratne zločine otpremi u Hag. Biljana Kovačević je i u tom smislu upozoravala da se države regiona ne mogu oslanjati samo na Haški tribunal, već i da same moraju da se suoče sa prošlošću:

“Ono što mi treba ovde da uradimo, u pogledu neke moralne odgovornosti, odgovornosti za rat, za politiku rata, to nije urađeno, ali za to nam nije kriv Haški tribunal. I slažem se da je najgora moguća stvar da se dočekuju osuđeni zločinci, i da se slave kao heroji, i da to ne sme da se radi, i da to ne smeju da rade predstavnici država”.

Zalaganje za istinu i univerzalne principe

Biljana Kovačević Vučo je zbog svojih stavova, i lične hrabrosti, stekla veliki broj poštovalaca. Videlo se to i po brojnim izrazima saučešća koji su stizali od njenih kolega, predstavnika stranih ambasada i međunarodnih organizacija, kao i pojedinih strukovnih udruženja. Međutim, zbog svojih stavova Biljana Kovačević je imala i dosta protivnika u Srbiji, što se videlo čak i nakon vesti o njenoj smrti, koja je u nacionalističkim krugovima bila razlog za likovanje.

Miljenko Dereta razloge za to vidi u činjenici da se Biljana Kovačević zalagala za univerzalne i trajne principe: pravde i pravednosti, zaštite žrtava, pa i istine ako hoćete, kaže Dereta. Te istine su često neprijatne, a Biljana Kovačević se za to dosledno borila, i to je najviše i smetalo onima koji se sa njom nisu slagali. Upravo zbog toga on smatra da će Biljana Kovačević biti upamćena zbog onoga što je uradila:

“Pravi, kako bih rekao, rezultat njenog rada bi bio da se principi, pre svega poštovanje ljudskih prava, jednakosti, usvoje i koriste i zažive u Srbiji. Znači, da ljudska prava postanu nešto što se poštuje, da postanu nešto za šta se svi zajedno borimo, i da svako kršenje ljudskih prava mobiliše ljude da ih štite. Ako to budemo postigli, u većoj meri nego danas, onda će to biti veliki uspeh Biljane Kovačević Vučo”.

Autor: Ivica Petrović, Beograd

Odg. ur.: Z. Arbutina