BiH kao analogni raritet   | Politika | DW | 10.09.2021
  1. Inhalt
  2. Navigation
  3. Weitere Inhalte
  4. Metanavigation
  5. Suche
  6. Choose from 30 Languages
Reklama

Digitalizacija

BiH kao analogni raritet  

Proces digitalizacije i gašenja analognih predajnika u BiH počeo je prije 16 godina. Danas je to jedna od malobrojnih zemalja u Evropi koja nije završila ovaj posao. Da li to vlasti koriste u gušenju medijskih sloboda? 

Regulatorna agencija za komunikacije BiH (RAK) kreće u realizaciju plana gašenja analognih predajnika u BiH, koje su do sada koristile gotovo 30 komercijalnih televizijskih stanica. Ubrzana realizacija uslijedila je nakon što je Hrvatska zatražila od BiH, da do kraja ove godine počne sa gašenjem predajnika jer bi, kako se navodi iz RAK-a, nastavak njihovog korištenja ometao sprovođenje aktivnosti na 5G pristupnoj mreži.  

Nisu svi čekali zadnji voz  

U praksi to znači, da kompletan pogranični pojas BiH ometa Hrvatsku sa analognim predajnicima u daljem procesu digitalizacije, koju je BiH počela usvajanjem strategije odmah nakon Ženevskog plana emitovanja iz 2006. godine, kojim se gasi analogni signal u Evropi do 2011. Rezutat tog procesa digitalizacije su tri digitalizovane regije: Banjaluka, Sarajevo i Mostar i, uz tri javna emitera, dvije komercijalne tv stanice, koje imaju mogućnost emitovanja digitalnog signala preko sistema (MUX), koji su u vlasništvu javnih emitera u BiH.  

„Po mom mišljenju je najveći krivac Savjet ministara BiH, koji nije do kraja proveo postupak digitalizacije. Malo je čudno da oni to ne žele da završe i da svim komercijalnim televizijama daju mogućnost ulaska u MUX, jer mi izdvajamo sredstva na komercijalnoj osnovi za korištenje radiofrekfentnog spektra“, kaže za DW, zamjenik direktora prnjavorske TV K3, Branko Dakić, koji je u digitalni sistem ušao prije četiri godine, tako što javnom emiteru plaća naknadu za korištenje signala.  

- pročitajte i ovo:  Mediji u BiH: Na udaru bahatih političara

Bez obzira na gašenje predajnika, BiH neće biti u medijskom mraku, kako to pompezno najavljuju pojedini mediji. Iz prostog razloga što je većina domaćinstava, uključujući i veliki broj seoskih, pokriven kablovskim ili IPTV sistemom.  

„Mi imamo 80 odsto penetracije kabla i IPTV sistema. Tako da se postavlja pitanje koliko ljudi koristi analogni signal, ali i finansijske opravdanosti nas da uđemo u sve to. Ali to je zakonska obaveza i mi od toga ne bježimo“, kaže Dakić, koji je 1. septembra ugasio analogne predajnike na četiri lokacije.  

Favorizovanje medija bliskih vlasti? 

Ipak, u zadnjoj raspodjeli prostora za digitalni signal u pomenutim MUX-ovima, bijeljinska BN televizija nije dobila mjesto, za razliku od nekih drugih komercijalnih tv stanica, iako su, kako tvrde, RTRS-u upućivali nekoliko puta zahtjeve da im se omogući emitovanje digitalnog signala. Inače mjesečna naknada za korištenje ovih sistema se trenutno kreće od pet hiljada za SD, do osam hiljada maraka za HD signal, a javnim emiterima je za sada ostavljeno da definišu cijenu.  

RTRS Fernsehsender in Bosnien

Bijeljinska BN televizija nije dobila digitalni signal, za razliku od nekih drugih komercijalnih tv stanica, iako su, kako tvrde, RTRS-u upućivali nekoliko puta zahtjeve da im se omogući emitovanje digitalnog signala

„Mi ni deset godina nakon početka procesa digitalizacije nemamo ni komercijalni MUX C, jer su planirana četiri- A i B da koriste javni servisi a C i D da koriste komercijalni. Da je to ispoštovano, mi bismo danas imali prostora za najmanje 100 tv kanala. A i imamo samo tri lokacije, Banjaluku, Sarajevo i Mostar. I čak u toj varijanti, komercijalni mediji ne mogu da priđu tom MUX-u. Zanimljivo je da je Alternativna TV iz Banjaluke ušla u MUX, a da se ne zna po kojim kriterijumima je dobila poziciju jedan u HD rezoluciji, koja po kapacitetu zauzima dvije pozicije u SD-U“, kaže za DW, direktor BN TV-a, Vlado Trišić.  

Parlamentarna skupština BiH je na sjednici u julu donijela odluku, kojom se nalaže RAK-u i javnim servisima da se televizijama, čiji se predajnici gase, obezbijedi nesmetan rad putem digitalnog MUX-a, na isti način kao što su to uradile i ostale zemlje u Evropi, uključujući Srbiju, Hrvatsku, Makedoniju i Crnu Goru. RAK-u se dopisom obratila i BNTV.  

„Nas je RAK, na naš dopis šta nam je sada činiti, uputio da se obratimo javnim servisima. RAK je odigrao tu jednu perfidnu igru- obratite se njima, mi nemamo ništa protiv. A oni na dva naša poziva nisu odgovorili“, kaže Trišić.  

Prebacivanje odgovornosti  

Problem je što ne postoji kapacitet u pomenutom MUX-u za prijem tolikog broja televizijskih signala jer postojeća oprema dozvoljava svega 19 Mb/s protok, što je dovoljno za maksimalno osam kanala.  

U Javnom radiotelevizijskom servisu BiH, kažu da su oni u procesu digitalizacije uradili sve što je bilo potrebno, te da ni na koji način nisu kočničari procesa digitalizacije.  

„Što se tiče kriterijuma za emitovanje multipleksa - MUX A, dozvolu za ulaz postojećih TV stanica u komercijalni MUX izdaje Regulatorna agencija za komunikacije BiH. RAK, dakle, izdaje sve dozvole za ulazak u MUX.  Javnim servisima je MUX A  dat na korištenje i održavanje, uz dozvole koje je izdao RAK“, navode u BHRT-u.  

Logo von BHRT Bosnia Herzigovina Radio Television

Zanimljivo je da je Ministarstvo komunikacija i transporta BiH u svojstvu nosioca procesa digitalizacije, saopštilo da ne može pokrenuti postupak javne nabavke preostale opreme bez usaglašene specifikacije opreme koju pripremaju javni RTV servisi (BHRT, RTRS i RTVFBiH), a da ona još nije dostavljena.  

„Usaglašena specifikacija je dostavljena od strane tehničke komisije Ministarstvu komunikacija i transporta BiH u februaru 2020. godine“, navode u BHRT-u.  

Suština cijele priče je prebacivanje odgovornosti, uglavnom u strukturama vlasti, prvenstveno u Savjetu ministara, koje je trebalo da donese potrebne odluke, kako bi se kapacitet opreme proširio i omogućio svim TV stanicama da imaju digitalni signal.  

- pročitajte i ovo:  Mediji u BiH na političkoj uzici

Patriotske igre 

Kontaktirali smo nekoliko stručnjaka iz ove oblasti ali niko nije htio zvanično da govori o tome, osim uopštenih odgovora da su „svi koji su bili uključeni u taj proces dali sve od sebe i da je najveći razlog kašnjenja: proces javnih nabavki za opremu i žalbe koje traju predugo.  

Nezvanično, kažu da javni emiteri u BiH ne mogu da postignu kompromis oko procesa digitalizacije, jer entitetski emiteri ne žele da „unesu“ svoje vlasništvo u strukturu koja bi bila pod kapom javnog RTV sistema.  Takođe, kažu da medijiski mrak nije realnost, ali da se priča oko političkih pritisaka na određene tv kuće i gašenje njihovih predajnika, koristi "kao spinovanje". S jedne strane, tačno je da vladajuća struktura u Republici Srpskoj koristi sve mehanizme pa i ovaj, da onemogući ili smanji uticaj BN televizije na javno mnijenje, ali je sa druge strane tačno i to, da je ovo odličan poligon za opoziciju u RS da koristi očigledno nedodjeljivanje signala ovoj medijskoj kući, kako bi predstavili vlast kao nekog ko guši medijske slobode, što i čine posljednjih dana.   

U svakom slučaju, slični zahtjevi kao onaj iz Hrvatske za gašenjem predajnika, mogli bi uskoro uslijediti i iz Srbije i Crne Gore. Ukoliko se predajnici ne uklone, BiH bi se mogla suočiti sa tužbama zbog kršenja međunarodnih obaveza.  

Pratite nas i na Facebooku, na Twitteru, na YouTube, kao i na našem nalogu na Instagramu