Balkan pod lupom | Politika | DW | 16.02.2019
  1. Inhalt
  2. Navigation
  3. Weitere Inhalte
  4. Metanavigation
  5. Suche
  6. Choose from 30 Languages
Reklama

MSC 2019

Balkan pod lupom

U izvještaju Minhenske bezbjednosne konferencije za 2019. koji je objavljen prije početka susreta, jedan odlomak je posvećen Zapadnom Balkanu. Investicije Kine u regionu najveće su u BiH. Pročitajte šta tamo još piše.

Pa da vidimo šta to o Zapadnom Balkanu (Albanija, BiH, Makedonija, Kosovo, Crna Gora i Srbija) mogu da saznaju zainteresovani političari, stručnjaci za sigurnost, donosioci odluka i mediji širom svijeta. Izvještaj prošlogodišnje bezbjednosne konferencije sa sajta je preuzet čak 40 hiljada puta.

Zapadni Balkan: Kad imaš ovakve prijatelje…

„Potpuna euroatlantska integracija Zapadnog Balkana neće se dogoditi uskoro - to je bila poruka samita EU - Zapadni Balkan 2018". Ovom rečenicom počinje odjeljak o Zapadnom Balkanu - pozivajući se na članak britanskog Guardiana o samitu EU u Sofiji, objavljen 18. maja 2018.

„Lideri EU prepoznaju strateški značaj ovog komadića koji nedostaje u slagalici Evrope. (Tu se ukazuje na članak DW na engleskom od 21. juna 2003. o samitu EU u Solunu u kojem Britanac Kris Paten, tada Komesar EU za spoljne poslove, kaže da je - Balkan jedan od komada koji nedostaje u slagalici Evrope.) Međutim, nedostatak političkog i ekonomskog napretka u regionu, kao i zamor od proširenja unutar Evropske unije, na obje strane su umanjili vjeru u neizbježnost pristupanja EU.

Istovremeno, region je i dalje fragilan: U decembru 2018. Kosovo je - protivno želji NATO - odlučilo da osnuje svoju vojsku, na šta je Srbija odgovorila prijetnjom oružanom intervencijom.

U Sarajevu su porasli strahovi od eskalacije etničkih tenzija od kako je srpski nacionalista Milorad Dodik osvojio mjesto u Predsjedništvu zemlje.

A u međuvremenu, stanovništo Zapadnog Balkana izražava svoje nezadovoljstvo kako na protestima tako i okrećući leđa regionu - najviše odlaze mladi ljudi.

Rusija je stari, a Kina novi igrač u regionu

Negativni razvoj događaja na Zapadnom Balkanu je pojačan i uticajem drugih aktera, posebno Kine i Rusije. Rusija je tradicionalni igrač u regionu, ali sada posmatra Balkan kao ključni dio nove velike igre koji bi mogao da pomogne da se oslabi Evropska unija. Moskva je optužena da je koristila mjere za destabilizaciju Zapadnog Balkana, uključujući aktivne napore za podsticanje etničkih sukoba i u cilju povećanja nezadovljstva Evropskom unijom - putem antizapadne propagande. Rusija je 2018. godine navodno pokušala da sabotira razvoj u regionu koji je prošle godine bio najviše ohrabrujući: sporazum između Grčke i Makedonije kojim se uklanjaju velike prepreke integraciji Makedonije u NATO i Evropsku uniju.

Najnoviji akter u regionalnoj igri moći je Kina. Sve države Zapadnog Balkana - osim Kosova - dio su pekinške Inicijative novog Puta svile kroz format 16+1. Te zemlje su prihvatile preko potrebnu pomoć, trgovinu i investicije, koje se stalno povećavaju i koje su u nekim oblastima u direktnoj konkurenciji sa ekonomskim uticajem EU."

Na priloženoj grafici iz izvještaja se vidi da su realizovana ulaganja Kine u Srbiji najveća u cijelom regionu, 1662 miliona eura u periodu od 2013 - 2018, plus obećanih 850 miliona evra. U istom periodu su ulaganja u Crnu Goru iznosila 796 miliona eura, u BiH 614, a u Makedoniju 574 miliona eura.

Interesantno je da grafika poredi i ulaganja EU za isti period, koja su u Srbiji sa 1809 miliona eura samo malo veća nego kineska, dok su u BiH skoro duplo veća nego kineska - 1184 miliona eura. Pritom se vidi i da je Kina obećala da u BiH uloži dodatnih 2244 miliona eura - što bi značilo da bi time ukupne investicije Kine u ovom regionu bile najveće baš u Bosni i Hercegovini.

„Mada Peking podržava pristupanje regiona EU, njegove aktivnosti su izazvale sumnju u Evropskoj uniji da bi Kina svoj ekonomski značaj mogla da iskoristiti za politički profit. Pored toga, kineski projekti nisu uvijek u skladu sa standardima EU u smislu održivosti ili transparentnosti. Kineski ekonomski uticaj takođe predstavlja rizik za region, posebno u smislu dugova, jer veliki dio investicija dolazi u obliku zajmova."

Tu se odvojeno navodi da je Crna Gora zbog kredita u visini od 809 miliona eura za prvu trasu autoputa ka Srbiji enormno povećala zaduženost, što je povećalo sumnje da je Crna Gora možda žrtva pomenute kineske diplomatije koja se zove - zamka dugova.

Na priloženoj grafici se vidi da je kod Kine najviše zadužena Crna Gora (39 odsto spoljnog duga), zatim Makedonija (20 dosto), BiH (14 odsto), a najmanje Srbija - 12 odsto.

U izvještaju se iznose i drugi primjeri uticaja Kine, pa se tako eksplicitno navodi uticaj na medije u Srbiji: „Komunistčka partija Kine promoviše pozitivnu sliku Kine jačajući saradnju državnih medija sa medijima u Srbiji, organizujući na primjer zajedničke simpozijume."

Takođe se navodi uticaj Kine u Makedoniji i drugim balkanskim zemaljma preko takozvanih trustova mozgova, konkretno CEEC Think Tank Networks.

„Evropska unija se nedavno osvrnula na rizike ovog razvoja. Početkom 2018. Evropska komisija je usvojila novu strategiju koja pojačano angažovanje u regionu smatra geostrateškom investicijim. NATO i EU se sada aktivno bore protiv ruske propagande, a Evropska unija je pokrenula niz projekata evropskog povezivanja koji će se takmičiti sa onima iz Kine. Predstojeća godina će dati neke naznake o tome da li i sam region još uvijek vjeruje u evropsku budućnost."

Tu se potom vide rezultati ankete sprovedene jula prošle godine među stanovicima Zapadnog Balkana na pitanje - Šta mislite kada će vaša zemlja ući u EU - takođe grafički predstavljeni. Hiljadu ispitanika u svakoj od zemalja je moglo da bira između ponuđenih odgovora: 2020; 2025; 2030; Nikada; Ne znam.

Evo koji odgovori su dobili najviše glasova:

BiH: 39 odsto smatra da nikada neće ući u EU, a 26 odsto da će to biti 2030.

Kosovo: 43 odsto smatra da će ući 2020, a 20 odsto smatra da će to biti 2025.

Albanija: 37 odsto smatra da će to biti 2025, a 29 odsto je odgovorilo 2030.

Crna Gora: 40 odsto smatra da će ući 2025, dok 21 odsto ne zna.

Makedonija: 29 odsto smatra da će ući 2025, dok 23 odsto misli da će to biti beć 2020.

Srbija: 32 odsto smatra da neće nikada ući u EU dok je 26 odsto odgovorilo - ne znam.

Na sljedećoj grafici može da se vidi da kako su ti ispitanici odgovoril ina pitanje: Da li bi članstvo u EU bilo dobro ili loše za vašu zemlju?

Čak 84 odsto građana Kosova i 83 odsto građana Albanije smatra da bi to bilo dobro za njihovu zemlju. To tako misli i većina u Makedoniji (59%) i Crnoj Gori (53%), kao i 45 odsto građana BiH.

U Srbiji je najviše onih koji misle da to ne bi bilo ni dobro ni loše (39%), dok 29 odsto misili da bi to bilo dobro, a 22 odsto - da bi to bilo loše.

To znači da EU nigdje ne vide pozitivnije nego u Albaniji i na Kosovu, dok se EU u Srbiji najgore kotira.

Izvještaj možete pročitati ovdje.

 

Čitajte nas i preko DW-aplikacije za Android

Preporuka redakcije

Linkovi