Balkan neće ostati enklava EU
29. juni 2009
To što je Evropska unija trenutno okupirana sopstvenim problemima, a ponajviše finansijskom krizom i reformskim pregovorima, ne znači i da je podigla zid naspram zemalja Balkana. Proširenja će biti, jer Jugoistočna Evropa ne smije da postane enklava u okviru Unije, poručili su danas njemački političari na međunarodnoj konferenciji o evrospkoj perspektivi zemalja Zapadnog Balkana. Konferenciju je organizovala Fondacija Fridrih Ebert (Fridrich Ebert).
Iako su sve zemlje zapadnog Balkana pustile svoje sidro u Briselu, primjetan je stanoviti zastoj. Zavladala je atmosfera odgađanja, u kojoj je Uniji potrebno više vremena za osmišljavanje novih mehanizama za funkcionisanje velikog broja njenih članica, smatra Hido Biščević, glavni sekretar Savjeta za regionalnu saradnju.
“Nije trenutak da se Zapadni Balkan zaboravi, prepusti ili otpusti za neka druga vremena. Evropa je devedesetih godina dosta toga promašila na zapadnom Balkanu i na tadašnjem prostoru bivše Jugoslavije. Mi i danas živimo s posljedicama tih promašaja i bilo bi kobno promašiti još jednom.”
Za propuste Balkana
Njemačka daje mnogo novca za programe koji pomažu zemljama zapadnog Balkana da se pripreme za predstojeće pregovore, kaže državni sekretar u ministarstvu vanjskih poslova, Gernot Erler.
”Njemačka je jedna od od onih zemalja koja aktivno pokušava da zemlje Balkana pripremi za predstojeću integraciju, iako nam je jasno, da u ovim zemljama ima još mnogo posla, zašto je potrebno i više vremena.”
Zemlje Balkana morale bi više da sarađuju po evropskom konceptu ”dobrosusjedskog odnosa”. Koncept podrazumjeva spoznaju razlika i težnju ka zajedničkom cilju, kaže Rajner Stiner (Rainer Stinner), poslanik liberala u njemačkom parlamentu. On smatra, međutim, da ni Evropska zajednica nije učinila dovoljno.
”I pored velikih napora, mnogo novca i energije, rezultati nisu onakvi, kakve sam očekivao. I mi, Evropljani, bi se morali uhvatiti za nos i razmisliti, šta bi mogli da poboljšamo.”
... krivica i međunarodne zajednice
Na jedan od propusta međunarodne zajednice ukazuje i Marialuize Bek (Marialuise Beck) iz stranke Zelenih.
”Pretpostavljam da građani Njemačke uopšte ne znaju, da su nakon raspada Jugoslavije i uvođenjem viznog režima sagrađene visoke zidine koje danas dijele narode bivše Jugoslavije i Evropske unije.”
Evropkoj uniji definitivno je potrebna reforma, smatra Angelika Šval-Diren (Angelica Schwall-Düren) iz Socijaldemokratske stranke. Od Jugoistočne Evrope, kaže, ne smije biti napravljena enklava u okviru Evropske unije.
”Nije riječ o 20 miliona stanovnika, njih možemo dobro integrisati. Nama je potreban novi način glasanja, koji će omogućiti Evropskoj uniji da odgovori i na veće izazove.”
Autorka: Selma Filipović
Odg. urednik: Svetozar Savić