1. Idi na sadržaj
  2. Idi na glavnu navigaciju
  3. Idi na ostale ponude DW-a
PolitikaGlobal

Bajden nudi Ukrajini sličnu zaštitu kao Izraelu

10. juli 2023

Uoči samita NATO u Viljnusu, Bajden izjavio da su SAD spremne da - nakon završetka rata - Ukrajini pruže sličnu zaštitu kao Izraelu. Ulazak Ukrajine u NATO - će potrajati.

https://p.dw.com/p/4TeIv
 Joe Biden
Joe BidenFoto: Patrick Semansky/AP/dpa/picture alliance

Neposredno prije početka samita NATO, predsjednik SAD Džozef Bajden je dao je konkretnu ponudu Ukrajini za tražene bezbjednosne garancije. U intervjuu za CNN on je rekao da su SAD spremne da - u periodu između završetka ruskog agresorskog rata i mogućeg ulaska u NATO - Ukrajini pruže sličnu zaštitu kao Izraelu.

SAD već pružaju značajnu podršku Ukrajini: prema sopstvenim izjavama, od početka rata krajem februara 2022. pružile su ili obećale vojnu pomoć u ukupnom iznosu od više od 40 milijardi američkih dolara.

Bajden: Ulazak Ukrajine u NATO će potrajati

Proces pridruživanja zapadnoj vojnoj alijansi će potrajati, rekao je Bajden za CNN. U međuvremenu, SAD bi mogle Ukrajini da obezbijede neophodno oružje i sposobnosti za odbranu. Bajden je, međutim, naglasio da bi to bilo zamislivo samo u slučaju prekida vatre i mirovnog sporazuma.

Ulazak Ukrajine u NATO sada, rekao je Bajden, značio bi „rat sa Rusijom" zbog principa NATO o kolektivnoj odbrani. Osim toga, on je rekao da ulazak u NATO zahtijeva od država da „ispune sve uslove, od demokratizacije do čitavog niza drugih pitanja."

Bajden je u subotu u intervjuu za ABC takođe rekao da ne misli da je Ukrajina spremna za članstvo u NATO. „Mislim da u NATO-u ne postoji konsenzus o tome da li sada, usred rata, uključiti Ukrajinu u NATO ili ne", rekao je Bajden

Kirbi: Ukrajina mora da sprovede reforme

Ukrajina tek treba da sprovede neke reforme da bi mogla da se pridruži NATO, rekao je za ABC direktor za komunikacije Bele kuće Džon Kirbi. Osim toga, Ukrajina je u ratu. Fokus NATO-a stoga mora biti da osigura da Ukrajina bude uspešna u svojoj odbrani i da ima vremena i prostora da radi na reformama. Na samitu će zemlje NATO-a jasno stavili do znanja „da će NATO na kraju biti budućnost Ukrajine", rekao je Kirbi.

Zelenski: Odluke da se donesu na samitu a ne unaprijed

Neposredno prije nego što je Bajdenova ponuda postala poznata, ukrajinski predsjednik Volodimir Zelenski je od zemalja NATO ponovo zatražio jasne bezbjednosne garancije. Sastanak u Viljnusu ima smisla samo pod tim uslovom, rekao je on u intervjuu za američku televiziju ABC. 

Ukraine | Wolodymyr Selenskyj während einer gemeinsamen Pressekonferenz mit Nato-Generalsekretär Stoltenberg
Ukrajinski predsjednik Volodimir Zelenski je od zemalja NATO ponovo zatražio jasne bezbjednosne garancijeFoto: Efrem Lukatsky/AP/dpa/picture alliance

„Hoćemo da sve odluke budu donijete tokom samita. Neću da idem u Vilnjus radi zabave, ako je odluka prethodno već donijeta", rekao je Zelenski.

Samit NATO u Viljnusu počinje u utorak. Ključna tačka razgovora biće nastavak podrške Ukrajini. Trebalo bi da bude riječi i o tome kakve bezbjednosne garancije NATO može dati zemlji nakon završetka ruskog agresorskog rata. Ukrajina je ranije poželjela da u Viljnusu dobije zvaničan poziv za ulazak u NATO – ali je malo vjerovatno da će se to dogoditi.

Makejev: Ne smije više biti dvosmislenosti

Ukrajinski ambasador u Nemačkoj, Aleksij Makejev, rekao je agenciji dpa da NATO više ne bi trebalo da dozvoljava bilo kakvu dvosmislenost - čak i ako pridruživanje Ukrajine neće moći da se desi danas ili sutra.

„Na samitu u Viljnusu očekujemo jasan poziv i pravac za ulazak u NATO", rekao je Makejev.

Greške napravljene na samitu NATO 2008. u Bukureštu ne bi trebalo da se ponove, rekao je ambasador. U to vrijeme se posebno Njemačka, pod tadašnjom kancelarkom Angelom Merkel, odupirala brzom prijemu Ukrajine u alijansu.

„Da je Ukrajina bila članica NATO još 2014. sigurno ne bi došlo do aneksije Krima, rata u Donbasu i sada ruskog agresorskog rata velikih razmjera", rekao je Makejev.

SAD - godišnje 3,8 milijardi za Izrael

SAD podržavaju Izrael sa oko 3,8 milijardi američkih dolara svake godine – od čega značajan dio ide na odbranu od projektila i vojne tehnologije. Prema nedavnom izvještaju Istraživačke službe američkog Kongresa, od Drugog svjetskog rata - nijedna zemlja na svijetu nije dobila veću podršku SAD.

Kongres SAD je u martu 2022. odobrio milijarde dodatnih sredstava za odbrambeni sistem „Gvozdena kupola". SAD su pomogle u razvoju ovog sisetma odbrane od raketa koji se koristi od 2011. i koji između ostalog, uništava, rakete kratkog dometa dok su još u vazduhu. „Gvozdena kupola" je takođe simbol za ulogu SAD kao zaštitne sile Izraela.

dr(ard,dpa,ap)

Pratite nas i na Facebooku, preko Twittera, na Youtubeu, kao i na Instagramu