Željni hrane i gladni profita
17. oktobar 2017.
Premda je prošlo više od dve godine otkako je ukinut PDV na doniranu hranu, svaki dan više od hiljadu tona upotrebljive hrane završava u kontejnerima, a ne u socijalnim samoposlugama i narodnim kuhinjama.
Trgovački lanci, restorani, firme za ketering i proizvođači hrane i dalje neuporedivo više hrane bacaju nego doniraju, zbog čega socijalne samoposluge koje rade u Rijeci, Vinkovcima, Crikvenici, Vukovaru, Zagrebu, Karlovcu, Varaždinu i drugim gradovima i dalje nemaju stalnu isporuku hrane za svoje korisnike kojih je sve više.
„Možda ipak i to prodam...“
Odgovor na pitanje zbog čega trgovci i dalje bacaju hranu potražili smo kod Zorana Grozdanova i Mladene Tadej, riječkih aktivista koji su pre dve godine predvodili kampanju za ukidanje PDV-a za doniranu hranu. Grozdanov je koordinator Mreže hrane, platforme koja okuplja desetak udruženja. Njihov je cilj da izgrade efikasni sistem doniranja i distribucije hrane pod geslom „Za Hrvatsku bez gladnih!“
„Problem je u potpunom nedostatku svesti da se stotine i hiljade porodica u Hrvatskoj mogu nahraniti s hranom koju trgovci i proizvođači svakodnevno bacaju, a ne doniraju“, objašnjava Grozdanov.
Mladena Tadej, volonterka riječke socijalne samoposluge i članica Mreže hrane, podseća da su na početku njihove kampanje trgovci tvrdili da im je PDV glavna prepreka. U međuvremenu se pokazalo da to ipak nije tačno. „Glavna prepreka su njihova želja za profitom, nesolidarnost i nebriga“, rezolutna je riječka aktivistica.
Trgovci, prema njenim rečima, robu prodaju do poslednjeg dana roka trajanja i nude je i sa 80 odsto popusta. Po važećem pravilniku mogu donirati robu od 90 do sedam dana pre isteka roka trajanja i biti oslobođeni PDV-a. U Rijeci je izuzetak Dukat koji je, kaže Tadej, jedina firma koja sarađuje i daje robu čak i desetak dana pre isteka roka. Iz toga se nameće nedvosmislen zaključak: profit je glavni razlog zbog kojeg trgovci i proizvođači ne doniraju hranu.
Dodatni problem krije se u činjenici da socijalne samoposluge nemaju logistiku i prevozna sredstva za dopremanje hrane od donatora do svojih korisnika. Veliki trgovački lanci i proizvođači po sadašnjem sistemi nemaju interesa da dopuste korišćenje sopstvene logistike za tu namenu, tako da umesto tog dodatnog troška i dalje radije bacaju i uništavaju hranu nego da je doniraju.
Računarom do obroka za siromašne
U Hrvatskoj, nastavlja Tadej, ne postoji sistem koji bi osiguravao doniranje. Trgovce niko ne može prisiliti da doniraju ako ne žele, iako u svetu postoje i takvi slučajevi. Recimo u Belgiji država doniranjem hrane uslovljava produženje sertifikata o zaštiti životne sredine.
Kako doznajemo od naših sagovornika, prvog januara trebalo bi da počne izgradnje IT sistema za doniranje hrane i to na osnovu predloga Mreže hrane. Država je prošle sedmice ponovno pokazala spremnost da učestvuje u projektu, što ne treba objašnjavati samo humanitarnim i altruističkim razlozima. Jer Hrvatska je kao članica EU dužna da postupno smanjuje i do 2030. prepolovi količinu hrane koja završava u smeću.
Ponovo uključenje u društvo
Riječki aktivisti nadaju se da će ovaj put projekat biti realizovan do kraja kako bi se mogli posvetiti svom prvobitnom cilju: hteli su ne samo da nahrane svoje gladne sugrađane, nego i da im pomognu da više ne budu gladni. Riječka socijalna samoposluga osnovana je pre šest godina i to kao prva takva ustanova u Hrvatskoj. Danas ima više od 1.200 izdatih kartica, što znači da s članovima porodica skrbi tri do pet hiljada ljudi.
„Ideja socijalne samoposluge u Rijeci bila je da njome privučemo korisnike kako bismo se onda posvetili njihovom ponovnom uključivanju u društvo. Želeli smo da podstaknemo decu da izađu iz sadašnjeg kruga neimaštine. Želeli smo da se više bavimo korisnicima i njihovim problemima, a ne samo prikupljanjem hrane“, priča Mladana Tadej.
„No zbog ogromnog posla pri prikupljanju hrane time ne stižemo da se bavimo. Premda je stanje u Rijeci bolje nego u ostalim gradovima jer imamo krasne volontere koji znaju da objasne ljudima zašto je važno donirati hranu, a i Rijeka je razmerno bogat grad i ljudi mogu više dati, uspostava sistema doniranja hrana omogućila bi nam rad s ljudima. A to je bio naš cilj od početka.“