Štrajkovi parališu nemačke pokrajine

Danas je štrajk u Severnoj Rajni Vestfaliji, sutra će biti u nekim drugim pokrajinama, što rukovodstvo štrajka, tj. Sindikat Verdi, najavljuje po dan-dva unapred. U svakom slučaju, ne voze autobusi i tramvaji javnog gradskog saobraćaja, ne odnosi se đubre, radi u najboljem slučaju svako drugo obdanište, pa i u bolnicama lekari operišu samo najhitnije slučajeve. Čitavog dana, pripadnici sindikata su i demonstrirali u većim gradovima poput Kelna, Diseldorfa, Dortmunda i drugih. Dobro organizovani Nemci možda ne gaje preterano razumevanje prema štrajkačima, ali dobro i trpe haos. Bar zasad. Jer, ovo su još štrajkovi upozorenja - a oni su ograničeni na najviše jedan dan.

Uviđavnost šefova?

Poslodavci pristaju da povećaju plate zaposlenih za 3,3 odsto i to postepeno tokom naredne dve godine. Bernhart Langenbrink, šef udruženja komunalnih poslodavaca, smatra da je to granica preko koje se ne može preći: „Naše opštine duguju oko 128 milijardi evra. Povećanje plata za 6,5 odsto je sasavim nerealno. To možemo da finansiramo samo tako što ćemo smanjiti obim usluga građanima, smanjiti broj zaposlenih i onih koji su na obuci – to ne može biti pravi put.“ Za to vreme, ljudi se snalaze kako znaju i umeju. Mnogi pešače na posao, mnogi se udružuju pa se nečijim automobilom zajedno voze na posao. Taksisti, naravno, trljaju ruke. Prigradski vozovi rade, ali gradovima se krežu samo autobusi malobrojnih privatnih prevoznika koji su postali heroji dana. Mnogi su zakasnili na posao. Pitanje je koliko su šefovi uviđavni, jer, po zakonu, ako je štrajk najavljen, zaposleni je u obavezi da „uloži primerene napore da bi na vreme stigao na posao“.

Totalni haos u saobraćaju

Sledeće nedelje se održava treći krug pregovora sindikata i poslodavaca. Šef sindikata Verdi Frank Bsirske najavio je da četvrtog kruga neće biti. Znači, ako poslodavci sledeće nedelje ne pristanu na uslove sindikata, možemo da se pripremamo za totalni haos u saobraćaju, povećanje prodaje bicikala i odvoženje đubreta sopstvenim automobilom na gradske deponije – ako one budu otvorene. Ili da ređamo kese na velike gomile oko zgrada, čega već i sada ima, jer možda ni deponije neće raditi. Iako Bsirske stalno naglašava da sindikati žele da štrajk pogodi samo poslodavce, a „narod što je moguće manje“, to je neostvariva želja. Jer, za razliku od slobodnih privatnih preduzeća, javne firme ne moraju da se plaše konkurencije. Građani nemaju alternative za servise koji su obustavili rad. Tako da nema ni opasnosti da će potražiti usluge konkurencije. Zbog toga sindikat može da se upusti u dugotrajno štrajkovanje bez straha od posledica.

Autor. Saša Bojić
Odgovorni urednik: Ivan Đerković