Šta se (nije) naučilo od Fukušime?

Kada su u martu 2011. svet obišle dramatične slike atomske nesreće u japanskoj Fukušimi, sve je odjednom išlo brzo. Savezna kancelarka Angela Mekel obećala je proveru bezbednosti u svim nemačkim nuklearkama. Nešto kasnije, osam elektrana je „ugašeno“. Vlada u Berlinu najavila je da će do 2020. Nemačka kompletno okrenuti leđa nuklearnoj energiji.

Da li su u Nemačkoj, gotovo dve godine kasnije, zaista preduzete sve mere koje su bile najavljivane? Stručnjaci iz Povereništva za zračenje, koji savetuju Ministarstvo zaštite okoline po tom pitanju, upozorili su da bi u slučaju atomske havarije u Nemačkoj moglo da bude pogođeno mnogo više ljudi nego što se do sad uopšte pretpostavljalo. Oni su preporučili „proširenje“ mera kojima bi se, u slučaju nužde, zaštitili građani.

Prekasno?

Između ostalog, trebalo bi proširiti teritorije koje bi morale da se evakuišu – sa sadašnjih deset na 20 kilometara u prečniku. Komisija ispituje i oštrije gornje granice dozvoljenog radioaktivnog zračenja. Osim toga, preporučuje se i stvaranje rezervi tableta sa jodom u celoj Nemačkoj. Ako se na vreme konzumiraju, te tablete sprečavaju da štitna žlezda apsorbuje radioaktivni jod.

Sve te mere trebalo bi da su odavno sprovedene, kaže Johen Štaj iz anti-atomske organizacije „ausgestrahlt“. On napominje da se već skoro dve godine zna da se radioaktivno zračenje širi mnogo dalje nego što se to mislilo. Štaj smatra da mere koje predlažu stručnjaci nisu dovoljne: „Sada se razmišlja o tome da se smanji gornja granica za evakuaciju građana sa 100 na 50 milisiverta. To zvuči dobro, ali u Japanu je trenutno u zoni oko Fukušime izmereno 20 milisiverta.“

Još uvek se ne zna koje će preporuke stručnjaka uopšte biti primenjene u praksi. Ministarstvo zaštite okoline ne želi da otkriva detalje planova zbog toga što nadležno Povereništvo još nije zaključilo rad. U Ministarstvu očigledno ne smatraju da nešto hitno treba poduzeti. Državna sekretarka Katarina Rajhe podseća da su „nakon Fukušime sve nuklearke temeljno ispitane“. Međunarodni stručnjaci su, kako se tvrdi u Berlinu, došli do zaključka da Nemačka ispunjava „najviše standarde“.

Problematične nuklearke

S tom argumentacijom Johen Štaj se uopšte ne slaže. Igraju se vatrom, tvrdi taj aktivista i upozorava da iz godine u godinu raste opasnost od havarije u nekoj nemačkoj nuklearnoj elektrani. Štaj veruje da mnogi akteri jednostavno igraju na kartu „vreme“, zato što se boje troškova koji bi nastali u slučaju da se mora povećati stepen bezbednosti nuklearki.

Nakon što stručnjaci Povereništva za zračenje usaglase stavove sa Ministarstvom zaštite okoline, njihove preporuke moraju da potvrde ministri unutrašnjih poslova nemačkih saveznih država koji su i nadležni za zaštitu u slučaju katastrofa. Sasvim je nejasno koliko će još vremena proći dok se planove ne sprovedu u praksi.

Evropsko rešenje?

Katarina Rajhe iz Ministarstva zaštite okoline zalaže se za to da se pravila primene ne samo u Nemačkoj, već i u inostranstvu. „Čisto nemačko rešenje“ je besmisleno, tvrdi ona i dodaje: „U Evropi moramo da imamo zajedničke standarde i moramo zajedno da delujemo!“

Autori: Ž. Zajgert / S. Matić
Odgovorni urednik: I. Đerković