Šta sa proširenjem nakon evropskih izbora?

Građani Evropske unije u maju 2014. godine izlaze na evropske izbore. U pitanju su, posle onih u Indiji, najmnogoljudniji izbori na svetu, na kojima pravo glasa ima 400 miliona ljudi iz 28 zemalja članica EU. Oni će neposredno birati 751 poslanika za Evropski parlament. Od ove godine, glasovi građana EU imaće i dodatnu težinu. Prema novi pravilima, prilikom izbora budućeg predsednika Evropske komisije, Savet EU moraće da uzme u obzir rezultate koje su evropske političke grupacije osvojile na ovim izborima. Tako bi izborna volja građana Evrope trebalo da utiče i na pravac kojim će se rukovoditi institucija koja, u velikoj meri, oblikuje evropsko zakonodavstvo i politiku, između ostalog i onu koja se odnosi na proširenje EU.

Najveće evropske političke porodice, počev od evropskih „narodnjaka“, preko socijaldemokrata, liberala, „zelenih“ i evropske levice već su istakli svoje kandidate za čelno mesto Evropske komisije. Njihove predizborne poruke govore o trenutno ključnim pitanjima za EU, kao što su finansijska i politička konsolidacija, privredni rast i nova radna mesta. Proširenje se ne nalazi na listi evropskih prioriteta, bar ne za period od narednih pet godina koliko će trajati novi mandat Evropske komisije.

Proširenje na „čekanju“

Iz Evropske narodne partije (EPP), grupe partija desnog centra koje su u prethodnom sazivu Evropskog parlamenta imale najveći broj poslanika, poručuju da su uvek podržavali proširenje EU i da se u tom procesu postiglo mnogo. Ipak kandidat evropskih konzervativaca za novog predsednika Evropske komisije, nekadašnji premijer Luksemburga i predsednik evro grupe, Žan Klod Junker, najavljuje pauzu u proširenju: „Moj stav, kao i stav velikog broja mojih kolega u Savetu, Evropskoj komisiji i Evropskom parlamentu jeste da u narednih pet godina neće biti novog proširenja“, kaže Junker.

Istovremeno, u razgovoru za Dojče vele, predstavnik EPP, Eduard Kukan, koji se do sada nalazio na čelu Odbora Evropskog parlamenta zaduženog za Jugoistočnu Evropu, smatra da eventualni ponovni dolazak njihovog kandidata na čelo Evropske komisije ( i dosadašnji predsednik Žoze Manuel Barozo bio je iz redova konzervativaca) neće mnogo promeniti dosadašnju politiku prema proširenju: „Verujem da evropski projekat mora da se nastavi, a on ne bi bio kompletan bez procesa proširenja. U deset zemalja članica ove godine slavimo desetogodišnjicu prijema u članstvo EU. Nadam se da ćemo, zahvaljujući radu EPP-a, našu sledeću godišnjicu slaviti zajedno sa zemljama Zapadnog Balkana“, kaže Kukan za Dojče Vele.

Prvo konsolidacija onda proširenje EU

Socijaldemokrate, druge po snazi u dosadašnjem sazivu Evropskog parlamenta, uz ankete koje pokazuju porast popularnosti njihove politike socijalne odgovornosti i posvećenosti samim građanima u uslovima ekonomske krize, kažu da očekuju nastavak proširenja posle ulaska Hrvatske, ali kada se steknu uslovi za to: „Evropska unija ne zatvara vrata novim članicama sa Zapadnog Balkana. Ali proširenje ne može biti prioritet u trenutku kada ekonomska kriza potresa EU. Mi ćemo popraviti našu kuću, a nove članice će moći da nam se pridruže“, smatra kandidat socijaldemokrata za predsednika Evropske komisije, trenutni predsednik Evropskog parlamenta Martin Šulc.

Predstavnica socijaldemokrata, Tanja Fajon, za Dojče vele kaže da bi se ovi evropski izbori mogli pokazati kao istorijski i za EU i za politiku proširenja: „Nadam se da će u uslovima porasta krajnje desničarskih i nacionalističkih snaga, koje se bore protiv integracija i proširenja, pobediti progresivne snage. One koje se zalažu za jaku i udruženu Evropu, koja će nastaviti proširenje na Zapadni Balkan. Mi smo i do sada bili najjača snaga koja je podržavala proširenje i viznu liberalizaciju i verujem da pobeda socijaldemokrata na evropskim izborima znači i pobedu za proširenje i Zapadni Balkan“, zaključuje Fajon u razgovoru za Djoče vele.

I integracije i proširenje

Pored iskusnog konzervativca Junkera i sve popularnijeg socijaliste Šulca, koji slove za dva najjača kandidata, evropski liberali su za mesto prvog čoveka Evropske komisije kandidovali nekadašnjeg premijera Belgije, Gaja Verfofstada. Kritikujući inerciju konzervativaca i politiku novog zaduživanja socijalista, Verhofstad se zalaže za „novu Evropu“, koja će „voditi, a ne pratiti politiku Berlina i Pariza“. Razlikujući se od svoji protvkandidata, Verhofstad smatra i da se proširenje EU može odvijati paralelno sa unutrašnjim integracijama: „Možemo da rešavamo obe stvari istovremeno. Sledeće proširenje biće na balkanske zemlje i ja pozdravljam njihovu odluku da nam se pridruže. Morali samo jednom da šaljemo vojnike tamo da održavaju mir. Jednostavnije rešenje je da ih primimo u Uniju gde za konfrontacije nema mesta“, poručio je predstavnik evropskih liberala.

Evropski izbori održaće se od 22. do 25. maja. Novi saziv Evropskog parlamenta biće poznat u julu, dok bi novi predsednik Evropske komisije svoj petogodišnji mandat trebalo da preuzme u novembru. Do kraja ove godine EU dobiće i novog šefa diplomatije i predsednika Saveta Evropske unije.

Autorka: Marina Maksimović, Brisel
Odgovorni urednik: Ivan Đerković