Šta može ruska, a šta ukrajinska vojska?

Nedvosmisleno preteći gest: prema navodima NATO, Rusija je uz granicu sa Ukrajinom stacionirala i do 40.000 vojnika. Na više od 100 mesta su stacionirani tenkovi, helikopteri, artiljerija, specijalne jedinice, borbeni avioni i logistika. Tamo su već nekoliko sedmica, neke jedinice samo 40 kilometara od ukrajinske granice. Tako je, sredinom aprila, situaciju opisao brigadni general Gari Dikin, direktor Centra krizni menadžement glavnom štabu NATO u Monsu (Belgija).

Šta sprema ruski predsednik Vladimir Putin, pitaju se vojne i političke vođe Zapada i mnogi stručnjaci. „Ne možete se oslonuti na Putinovu izjavu da neće slati trupe na istok Ukrajine“, piše novinar Aleksander Golc u listu „Moscow Times“ koji često kritikuje vladu u Moskvi. Sa druge strane ruska armija nije spremna za zauzimanje veće teritorije jer se trenutno nalazi usred reformskog procesa.

Brze trupe umesto brojno jake vojske

Rusija je smanjila vojsku, pored ostalog i zbog sve manjeg broja stanovnika. „Otpušteno je nekoliko desetina hiljada oficira. Više stotina trupa koje `nisu bile spremne za borbu` je raspušteno“, kaže Golc. Rusija je do reformi sledila koncept „kvantitet umesto kvaliteta“: masovna mobilizacija sa nekoliko miliona rezervista.Vlada se sada prebacila na trupe za brzo delovanje. Golc kaže da se u tim trupama nalazi nekoliko desetina hiljada profesionalnih vojnika sa kojima se potpisuju godišnji ugovori. Na Krimu je moglo da se vidi kako funkcionišu te jedinice za brzo delovanje.

Međutim, osvajanje i trajna okupacija velikih područja kao što su regioni Donjeck, Harkov ili Lugansk na istoku Ukrajine, bili bi veliki izazov za vojsku: za tako nešto potrebno je najmanje 100.000 vojnika - dakle osmina vojske. Okupator bi "duž granice" morao da postavi kontrolne punktove na svim većim putevima, kaže Golc.

I Kristijan Pester iz Fondacije za nauku i politiku (SWP) smatra da bi u takvom jednom slučaju ruska vojska bila u „opasnosti da se prenapregne“. Jer, mnogo je teže dugoročno održati kontrolu nad zauzetim područjima, nego izvršiti jedan uspešan napad, reako je za Focus online. Ruska armija je itekako sposobna za brzi napad: makar tvrdo jezgro jedinica na granici sa Ukrajinom važi za dobro naoružano modernim tenkovima, borbenim avionima i raketama kratkog dometa.

Loüe opremljena, demoralisana vojska

Za razliku od ruske, ukrajinska vojska je dosta slabija: bedno opremljenih 200.000 vojnika, među njima i oni koji nisu lojalni vladi u Kijevu. Oružje i ostala oprema uglavnom potiču još iz sovjetskih vremena. „Ukrajinsku vojsku su više od 20 godina pljačkali ukrajinski oligarsi i članovi ukrajinske državne službe“, kaže za DW Evald Belke, stručnjak za istočnu Evropu iz Bertold Beic centra u Berlinu. On kaže da je vojska u jadnom stanju i potpuno demoralisana.

Zbog toga je neuspešna bila „antiteroristička akcija“ protiv proruskih separatista u Slavjansku, mada je Turčinov, vršilac dužnosti predsednika, navodno bio poslao 11.000 vojnika.

Ruski predsednik Vladimir Putin je na to reagovao manevrom u blizini granice. Ministar odbrane Sergej Šojgu je najavio vojnu vežbu kopnenih snaga na jugu i zapadu kao i vazduhoplovnih jedinica koje patroliraju uz granicu. Rusija je još krajem februara u pograničnom regionu izvela manevar kako bi „proverila spremnost u kriznim situacijama kao i u slučaju vojne pretnje“.

Međutim, i Zapad povećava svoje vojno prisustvo. SAD su prošle nedelje u poljskom Svidvinu stacionirale 150 vojnika. SAD takođe planiraju da u Estoniji, Letoniji i Litvaniji uskoro stacioniraju 450 vojnika. „Stacioniraje trupa je postignuto uz „bilateralne` dogovore sa vladama tih zemalja“, izjavio je portparol američkog ministarstva odbrane, Džon Kirbi. To nije bila odluka NATO.

Autori: Dženifer Fracek / Mehmed Smajić

Odg. urednica: Dijana Roščić