Šta donosi Berlinale?

Najposećeniji filmski festival sveta Berlinale po 67. put je otvorio svoja vrata. Desetodnevnu smotru otvorila je filmovana biografija pionira evropskog džeza Žana Đanga Renara. Film „Đango“ kao scenarista, režiser i producent potpisuje Francuz Etjen Komar.

Ukupno 18 filmova je u takmičarskom programu, među njima tri „potpuno“ nemačka filma. Tu je recimo „Povratak u Montauk“ („Die Rückkehr nach Montauk“) autora Folkera Šlendorfa sa Ninom Hos u glavnoj ulozi. Osim toga, u konkurenciji je još šest nemački koprodukcija.

Nemački reditelj Andres Fajel profilisao se kao autor politički i društveno angažovanih dokumentarnih filmova. Njegov novi film „Bojs“ („Beuys“) govori o jednom od najpoznatijih svetskih umetnika 20. veka Jozefu Hajnrihu Bojsu. Dokumentarac će se u Berlinu nadmetati u konkurenciji igranih filmova.

Mnogi bi smeli da se opklade da će omiljeni film publike u takmičarskoj konkurenciji biti „Divlji miš“ („Wilde Maus“), crna komedija iz Austrije. Nju potpisuje glumac Jozef Hader kojem je ovo rediteljski debi. Prošle godine je Hader oduševio glavnom ulogom u filmu „Pre svitanja“ („Vor der Morgenröte“) o životu austrijskog pisca Štefana Cvajga u egzilu u Americi.

Mnogo pažnje izaziva i „T2 Trejnspoting“ („T2 Trainspotting“), nastavak legendarne priče režisera Denija Bojla iz 1996. godine. Bojl je čekao da glumci „ostare“ dovoljno, ali i priznao da su konačno ispeglane trzavice između njega i glavne zvezde Juana Mekgregora jer je Bojl za film „Plaža“ („The Beach“) angažovao Leonarda Dikaprija umesto Mekgregora. Film se u Berlinu prikazuje van konkurencije.

U trci za zlatnim i srebrnim medvedima su, osim igranih i dokumentarnih, i animirani filmovi. „Prijatan dan“ („Hao ji le“) je kineska priča o vreći sa milion juana i onima koji bi tu vreću da imaju – gangsterskim bosovima, plaćenim ubicama, običnim ljudima umornim od života. Animirani film potpisuje režiser Liju Đian.

U selekciji „Panorama“ se, kao i svake godine, prikazuju razna ostvarenja koja je teško zajedno opisati u jednoj ili dve rečenice. Tradicionalno je ovo program u kojem ima mesta za filmove koji tematizuju homoseksualnost. Tu će biti dokumentarac Johena Hika „Moj čudesni Zapadni Berlin“ („Mein wunderbares West-Berlin“) o gej-pokretu osamdesetih godina.

U „Panorami“ se prikazuje i srpski film „Rekvijem za gospođu J.“ reditelja Bojana Vuletića sa Mirjanom Karanović u glavnoj ulozi. „Jeleni je dosta života, (...) pištolj je već spreman. Ali pre toga mora da obavi još neke stvari“ – tako se na zvaničnoj stranici festivala najavljuje ova „kafkijanska bajka puna crnog humora“.

Neki filmovi se prikazuju van određenih sekcija. Tu će se naći film koji zgodno dolazi vek nakon Oktobarske revolucije: „Mladi Karl Marks“ („Der junge Karl Marx“), reditelja Raula Peka rođenog na Haitiju. U glavnim ulogama su Avgust Dil kao Marks (na slici desno) i Štefan Konarske kao Engels.

Ukrajinski reditelj Oleg Sencov rođen je na Krimu gde je uhapšen nakon što je Rusija anektirala to poluostrvo. Sencov je osuđen na 20 godina zatvora zbog navodnog planiranja terorističkih napada i prebačen je na izdržavanje kazne u Sibir. U Berlinu se prikazuje dokumentarac o, kako smatra autor, ovom političkom procesu: „Suđenje – država Rusija protiv Olega Sencova“ ruskog režisera Askolda Kurova.

Na Berlinalu čeka serija filmova pod nazivom „Kulinarski bioskop“. Dela se bave ishranom, ekologijom, poljoprivredom i kuvanjem. Američki prilog ovom zanimljivom programu je „Na viljušci“ („At the Fork“). Autor Džon Papola ne raskrinkava, kako bi se pomislilo, surovu industriju hrane već nailazi na obične američke farmere koji takođe imaju moralne dileme oko ubijanja životinja zbog prehrane.

Program „Klasici Berlinala“ okuplja remekdela filmske umetnosti koja su na neki način restaurirana. Tu spada i kultni film „Noć živih mrtvaca“ („Night of the Living Dead“) velikog maga Džordža Romera iz 1968. Film „oca zombija“ restauriran je u prethodne dve godine sa originalnih negativa i audio-snimaka u digitalnoj verziji visoke rezolucije.