Špijunska melodrama o Hladnom ratu

Stiven Spilberg nije propustio da prisustvuje nemačkoj i evropskoj premijeri svog filma „Most špijuna“ (Bridge of Spies) u Berlinu. Sa njim je bio i tumač glavne uloge Tom Henks. U intervjuu za magazin „Špigel“, Spilberg je govorio o svom posebnom odnosu prema Nemačkoj. Rekao je da je kao dete „bio opsednut holokaustom, a kasnije i Hladnim ratom“. Holokaust je tematizovao u filmu „Šindlerova lista“ (1993). U filmu „Spasavanje redova Rajana“ je, pet godina kasnije, pružio impresivnu sliku savezničkog iskrcavanja 1944. „Most špijuna“ je Spilbergov prilog o Hladnom ratu. Deo inspiracije pronašao je i u svojoj porodici: „Moj otac je 1960. – dakle u vreme koje sam prikazao u filmu – nekoliko nedelja proveo u Sovjetskom Savezu.“

Na vrhuncu Hladnog rata

Iako priča koju pripoveda u ovom filmu današnjim gledaocima izgleda neverovatno, ona počiva na istinitim događajima. „Most špijuna“ je film o događajima koji su pratili rušenje američkog aviona tipa U-2 koji su nad teritorijom Sovjetskog Saveza pogodile ruske rakete. Pilot Geri Pauers je pravim čudom uspeo da se spasi, iako je pogođen na visini od 20.000 metara. Vest o tom događaju obišla je svet i izazvala velike strepnje građana usred Hladnog rata.

Amerikanci su već prijavili smrt svog pilota, a onda su Sovjeti objavili da je on zarobljen. Bio je to veliki propagandni uspeh SSSR-a. Pokušaj da se pregovorima izdejstvuje Pauersovo oslobađanje, najpre je propao. Spilbergov film prikazuje šta se dalje dešavalo.

Njujorški advokat Džejms B. Donovan (Tom Henks) stupio je u Istočnom Berlinu u kontakt sa istočnonemačkim vlastima i ruskim agentima. On se sastaje sa pregovaračem DDR Volfgangom Fogelom (Sebastijan Koh). Pregovori naposletku uspevaju, jer je i američka supersila imala nešto da ponudi u zamenu: ruskog špijuna visokog ranga Rudolfa Abela (Mark Rajlans)

Most Glinike

Pauers i Abel razmenjeni su na mostu Glinike u februaru 1962. Posle toga je taj most između Potsdama i Berlina godinama služio kao mesto za druge slične razmene. Sada ga je ovekovečio i Holivud.

Film je sniman prošle godine, na originalnim lokacijama u Nemačkoj, u Berlinu i Potsdamu, Brandenburgu, kao i u filmskom studiju Babelsberg. Spilberg je u intervjuu za „Špigel“ rekao da je bio impresioniran posetom nemačke kancelarke za vreme snimanja. Angela Merkel se jednog jutra u pet sati pojavila na mostu Glinike: „Veoma ju je interesovalo šta ko radi na snimanju i svakoga je pitala čime se bavi“.

Spilberg o odnosu Nemaca prema istoriji

Poznati režiser kaže i da su mu nemačke vlasti pomagale oko dozvole za snimanje: „Zbog nas su blokirali most“. Pohvalno se izrazio o i odnosu Nemaca prema sopstvenoj istoriji: „Nemački spomenik žrtvama holokausta u Berlinu je veličanstven.“

U ekipi filma bilo je i nekoliko nemačkih glumaca. Učešće se najviše isplatilo Sebastijanu Kohu. On je nedavno učestvovao i u popularnoj holivudskoj seriji „Homeland“, a zajedno sa Spilbergom bio je i na premijeri filma „Most špijuna“ u SAD. Ona je održana u okviru 53. filmskog festivala u Njujorku – i na kraju je film pozdravljen ovacijama.

Paralele sa današnjim vremenom

U Njujorku je Spilberg ukazao i na aktuelnost svog istorijskog filma: „Ovakvi filmovi su relevantni i za sadašnje vreme, jer izgleda kao da se Hladni rat vraća“. I američka štampa je pohvalila film. List „Holivudski reporter“ napisao je da je to „pozitivna melodrama o Hladnom ratu“.

„Njujork post“ predviđa da će film dobiti više Oskara. I „Independent“ je bio oduševljen. Stručni magazin „Varajeti“ ishvalio je pre svega glumu Marka Rajlansa, kao i scensku opremu studija Babelsberg. U američkoj štampi, o „Mostu špijuna“ već se govori kao o veoma ozbiljnom kandidatu za Oskara za najbolji film 2016.