Sada je važno sačuvati mir

Dnevnik Špigel onlajn piše: „Levoradikalna strana CUP je iskoristila pobedu separatista da bi još tokom noći pozvala građane na civilnu neposlušnost. Ishod izbora je jasno pokazao suverenost Katalonije, rekao je šef CUP Antonio Banos u Barseloni. Od sutra, Katalonci bi trebalo da prestanu da poštuju zakon – danas je rođena Republika, rekao je […] Konzervativna Narodna stranka (PP) koja je na vlasti u Madridu, odmah je osporila pobedu pristalica nezavisnosti. I dalje ćemo braniti nezavisnost Španije, dodao je portparol te stranke Pablo Kasado.“

„Španski premijer Rahoj se još nije oglasio“, podseća dnevnik Cajt onlajn: „Svaki grublji gest koji bi mogao da uputi u pravcu Katalonije, stvorio bi još veću odbojnost. U Velikoj Britaniji, premijer Dejvid Kameron je pitanje škotske nezavisnosti rešio gotovo elegantno: pustio je Škote da legalno odlučuju o svojoj sudbini – i separatisti su izgubili. Međutim, u Kataloniji je raspoloženje malo drukčije. Mnogi govore o žestokim diskusijama u porodicama, ili o tome da ih, kada putuju po Španiji, sugrađani podbadaju zajedljivim primedbama. Drugi u Španiji su već poprilično iritirani ohološću Katalonaca.“

„Katalonija i Španija i posle 27. septembra ostaju zavisne jedna od druge. Kataloncima će biti potreban blagoslov Madrida za sprovođenje planova o stvaranju države. Španija, s druge strane, ne želi da izgubi svoju ekonomski najjaču regiju. S obzirom na komplikovanu situaciju u kojoj važnu ulogu imaju i emocije, za obe strane bi bilo najbolje da sada međusobno razgovaraju i to bez pretnji i ratničkih gestova. No, verovatnije je da će sada nastati dugo natezanje – pri čemu Rahoj neće hteti da svoje konzervativne pristalice u čitavoj Španiji razljuti preblagim stavom prema Kataloncima.“

„Portal Juronjuz je povodom izbora u Kataloniji objavio tekst pod naslovom „Madriđani nisu impresionirani“: „Gubitak najjače ekonomske regije na severoistoku Španije imao bi nesagledive političke i ekonomske posledice po Španiju. Ljudi na ulicama su podeljenih mišljenja. Jedna prolaznica kaže da je protiv otcepljenja, jedan mladić smatra da stvari moraju da se promene. Ne znam da li to mora biti baš nezavisnost, ali odnosi između dve strane bi trebalo da se promene. Ali, ne verujem u otcepljenje Katalonije. Već mesecima između Katalonije i vlade u Madridu postoji klima mržnje – to će moći da promene tek buduće generacije. A Karlos Marlaska, reporter Juronjuza iz Madrida, kaže: Prividan mir koji vlada u španskoj prestonici, u kontrastu je sa periodom nestabilnosti koji bi sad mogao da počne.“

„Spor oko težnje Katalonije za nezavisnošću uneo je razdor u špansko carstvo. Jaz između tog sredozemnog regiona i ostatka države se već godinama produbljuje. Preteći slom državnog jedinstva je najveći izazov za špansku demokratiju. Kako je moglo da se stigne dotle? U Evropi koja zapravo želi srastanje? U Evropskoj uniji, koja je prvi put u situaciji da jedna njena država-članica može da se podeli na dve države? Preterani nacionalizam, koji ometa opažanje stvarnih društvenih problema i hrani i katalonske stranke koje traže nezavisnost, uvek ima važnu ulogu u ovakvim sukobima. Ali u ovom slučaju postoji i jedan odlučujući element: potpun nedostatak spremnosti na dijalog i diplomatije u Madridu.“

„Konzervativna vlada se godinama odnosila prema Kataloncima sa nipodaštavanjem. Drveni šef vlade Rahoj, koji je sve zahteve Katalonaca za većim priznanjem, većim nadležnostima i samoupravom odbaciovao samo jednim hladnim „ne“, doprineo je rasplamsavanju ove krize. Rahoj je čak stavio van snage i katalonski regionalni ustav, koji je odobrio španski parlament. To je bila kap koja je prelila čašu. Sporovi oko nezavisnosti se rešavaju drukčije, kao što smo videli na primeru Škotske ili kanadskog Kvebeka. Tamo su građani imali pravo koje je Kataloncima uskraćeno: da sasvim legalno glasaju o nezavisnosti. U oba slučaja, većina je bila protiv otcepljenja.“

„Katalonci u srcu nisu fanatici, već prijatni ljudi, kao što to znaju milioni turista. U slučaju otcepljenja, za turiste se ne bi mnogo promenilo – godišnji odmor ne bi više provodili u Španiji, već u Katalonskoj Republici.“