Škotska dočekuje sirijske izbeglice

„Madera severa“ – tako su nekada zvali Rotsej. Bilo je to onda kada su turisti iz Glazgova parobrodima dolazili na ostrvo. Ta vremena odavno su prošla. Doduše, na ostrvu Bjut još uvek rastu palme, ali Rotsej je danas bleda slika nekadašnjih vremena. Sa fasade hotela „Esplanada“ ljušti se boja i brojne prodavnice na glavnoj promenadi su prazne. Samo kiša pada, kao i uvek na zapadnoj obali Škotske.

Rotsej odavno nije omiljeni cilj turista. Međutim 6.000 stanovnika tog grada priprema se da primi pridošlice: sirijske izbeglice, koje beže od rata u njihovoj zemlji kako bi novi život počele na malom ostrvu udaljenom sat vremena vožnje trajektom od kopna.

U vreme kad je Donji dom britanskog parlamenta glasao o odobravanju vojne akcije protiv „Islamske države“, stanovnici tog ostrva pripremali su se pozdrave 15 sirijskih izbeglica – prvu veću grupu koja je stigla u Škotsku u skladu s aktuelnim planovima vlade.

Par reči na arapskom

Brojni starosedeoci raduju izbeglicama. „Ja sam oduševljena. Već sam naučila nekoliko arapskih reči“, kaže Elison Klark. Nekadašnja nastavnica engleskog jezika, danas zadužena za obrazovanje i razvojnu pomoć, nada se da će moći da pomogne izbeglicama pri učenju jezika.

Prvih 60 izbeglica stiže iz prihvatilišta u Libanu, a druga grupa će stići početkom sledeće godine. Svi će biti smešteni u Rotseju i oko njega. Opštinsko veće procenjuje da je na ostrvu prazno oko 40 objekata za smeštaj.

Odluka da se sirijskim izbeglicama ponudi nova domovina na ostrvu Bjut delimično rezultat obaveze koju je preuzela škotska vlada. Ona će preuzeti trećinu od ukupno hiljadu Sirijaca koliko premijer Dejvid Kameron želi da primi u Veliku Britaniju tokom ove godine. Izbeglice će dobiti vize na osnovu humanitarnih razloga. Vize važe pet godina i podrazumevaju slobodu kretanja. Svaka porodica mora da prođe medicinsku proveru pri britanskom Ministarstvu unutrašnjih poslova ili kod UNHCR-a.

Video za dobrodošlicu

Trenutno na ostrvu žive samo tri osobe koje govore arapski. Zbog toga je najviši prioritet formiranje prevodilačkog biroa. Dvadesetak sirijske dece pohađaće lokalnu školu u koju ide 600 dece. Škola je pripremila i video u kojem se prikazuje život na ostrvu gledano iz ugla deteta. Izbeglice bi trebalo da video pogledaju tokom leta za Veliku Britaniju.

„Većina devojčica i dečaka koji stižu su mali, a to je idealno za učenje jezika“, kaže Džulija Fišer, direktorka škole u Rotseju. „Roditelji su zaista konstruktivni. Oni će skupiti novac da bi, kada nastava u januaru počne mogla da nose školske uniforme.“

Službenici opštine stupili su u kontakt i sa jednim škotskim imamom kako bi se s njim konsultovali o verskim potrebama izbeglica. Jedna mesara nudi halal-meso. Jedna crkva je otvorila vrata novim stanovnicima za službu.

Protiv iseljavanja

Šezdesetak stanovnika ostrva formiralo je improvizovani centar kako bi odatle pružali podršku izbeglicama. „Mi ćemo delovati iz pozadine i biti tu ako budemo potrebni tim porodicama. Pre svega želimo da ih saslušamo i da s njima raspravljamo o problemima“, kaže Džon Dankan, jedan od volontera.

Stanovništvo ostrva Bjut sve više stari i, kao i brojne druge zajednice na zapadu Škotske, ima problem s iseljavanjem. Mnogi mladi ljudi napuštaju taj region o dolaze na studije ili na izučavanje zanata. Vraćaju se samo retki, jer su i mogućnosti za zaradu retke. Rotsej spada među najsiromašnija mesta u Škotskoj. Na ostrvu čak postoji narodna kuhinja koja pomaže onima kojima je ta pomoć neophodna.

Za opštinsko veće, izbeglice predstavljaju pokušaj da se novi ljudi nasele na ostrvu. „Rotseju nedostaju stanovnici, baš kao i drugim mestima na ostrvu“, kaže Majk Rasel, poslanik i član Škotske nacionalne stranke (SNP). „Čitavoj Škotskoj nedostaju ljudi.“

Seoska idila

Bjut ima dugu istoriju migracija. Tokom Drugog svetskog rata stigli su Poljaci, a nakon njih Nemci i Rusi. „Sirijske porodice odabrane su tako da dožive što je moguće manji kulturološki šok“, kaže Kliland Snedon, direktor lokalne Službe za socijalnu zaštitu.

Zbog toga izbeglice koje stižu nisu iz Damaska, kako za njih ne bi bilo suviše teško da se odjednom nađu u seoskom okruženju. „Izabrali smo ljude iz manjih gradova i seoskih područja. Verujem da je nešto lakše preći iz manjih mesta u ovo novo okruženje“, kaže Snedon.

Međutim, nisu svi uvereni u to da će Bjut imati koristi od pridošlica. Grejs Strong iz lokalnog opštinskog veća priznaje da „postoje određene sumnje“ kada je reč o izbeglicama. One se prije svega odnose na zdravstvenu zaštitu. Neki drugi građani žale se da ih opština nije dovoljno informisala o svojim planovima.

Ali učenici lokalne škole se raduju jer će deliti svoje učionice s mladim ljudima sa potpuno drugog kraja sveta. „Veličanstveno je biti deo toga“, kaže sedamnaestogodišnji Džemijer Mari. „Uopšte nisam bio svestan razmera izbegličke krize. Koliko sam bio naivan. Ljudi uopšte ne razumeju koliko je ta kriza velika.“

LINK: http://www.dw.de/dw/article/0,,18925064,00.html