Škola ga neće zbog autizma
2. april 2018.
"Meni je napravljena velika nepravda jer mi je zabranjeno da pohađam nastavu i da budem na časovima”, kaže Slavko za DW. Slavku je ustanovljen Aspergerov sindrom, odnosno blaži oblik autizma. Premda je redovno završio osnovnu i upisao srednju školu u rodnom Rudom, odlukom direktora škole zabranjeno mu je dalje pohađanje nastave.
"Imali smo probleme i dok je on išao u školu. Škola nas je četiri puta slala na procene ljekarske komisije, koja je na sva ta četiri lekarska nalaza dala mišljenje da on ima kapacitete da nastavi školovanje u Srednjoškolskom centru u Rudom, s tim da se nastavne metode i nastavni plan i program moraju prilagoditi njemu”, pojašnjava Slavkov tata Nenad Mršević.
Međutim, škola nije htela da prihvati te nalaze i preporuke lekarske komisije. U prvom polugodištu 1. razreda srednje škole, kaže Nenad, Slavko je bio tretiran kao i ostali učenici i bio je ocenjivan kao i svi drugi. No, početkom drugog polugodišta osam od 10 nastavnika prestaju da ga ispitiujui ocenjuju, pa tako nije mogao dobiti ni zaključne ocene na kraju godine.
Isključenje bez objašnjenja
"Kulminacija je bila na kraju prve godine, kada je Slavko ostao neocenjen, samim tim nije mogao da upiše drugu godinu. Škola je, bez ikakvog obrazloženja i pisanog akta, usmeno Slavka obavestila da više ne dolazi na nastavu i da on više nije učenik te škole”, kaže Nenad i dodaje da je slučaj na nadležnom Sudu u Višegradu, pa "ćemo videti šta će se desiti”.
Pismeno rešenje o isključivanju iz škole, niti bilo kakav dopis o tome Mrševići nikada nisu dobili. Sve je, kaže Nenad, ostalo na usmenom obrazloženju škole, kao i medijskim istupima školske uprave koja je svoju odluku pravdala time da "deca sa tom dijagnozom ne mogu da pohađaju tu četverogodišnju (srednju) školu”. "Govorili su nam da je sa Slavkom teško ostvariti komunikaciju, da oni nemaju kapacitete da rade sa takvom decom i njihova preporuka je bila da mi njega odvedemo u specijalnu školu u Banju Luku”, pojašnjava Nenad.
Takva odluka bila bi radikalna, budući da bi u tom slučaju ostali bez sredstava za egzistenciju, odnosno bez posla, a morali bi osigurati i smeštaj, kao i školovanje za mlađeg sina, srednjoškolca Marka. Sve bi se, dodaje on, ipak dalo razmotriti da se ne radi o bezrazložnoj, očitoj diskriminaciji, te sistemu koji ne prihvata niti prepoznaje ni preporuke Pedagoškog zavoda RS, a niti Ombudsmana za ljudska prava BiH, institucije koja je ustvrdila da nema prepreka da Slavko nastavi školovanje.
Tvrdoglavost i bezakonje
Pedagoški zavod RS je, prema Nenadovim rečima, od škole zatražio da svoj nastavni plan i program prilagodi Slavkovim potrebama, u skladu sa pravilima inkluzije, no to se nije desilo. "Tu je niz propusta škole. Svi ti razlozi koje oni navode su, na neki način, smešni i nemaju pravno utemeljenje. Za Slavka nije vođen nikakav dosije, a mi, roditelji nikada nismo dobili nijedan pisani akt”.
Škola na sve legitimne pokušaje da se Slavko vrati na nastavu odgovara novim neosnovanim napadima, pa su tako javno izjavili da se radi o agresivnom učeniku koji ometa druge đake. Slavkovi drugovi iz razreda, ali i drugih razreda Srednjoškolskog centra u Rudom su se pobunili, organizovali potpisivanje peticije zahtijevajući da im se njihov drug ponovo pridruži u školskim klupama. Na žalost, bez uspeha.
"Zar bi bilo koje dete potpisalo peticiju da nekog nasilnika vrate u njihove redove?”, pita se Nenad dodajući da Slavko nikada nije ni pokazivao znakove agresivnosti, niti postoji podatak da je ikada ikoga povredio. Jedini "problem” je, pojašnjava, što Slavko ponekad ima potrebu da ustane na času, prohoda i vrati se u klupu. Slavkovo ponašanje upravo to i dokazuje - sa interesovanjem razgovara, odgovara, govori o stvarima koje voli, ali s vremena na vreme ustane, prošeta, pa se vrati i nastavlja razgovor.
U školu na veliki odmor
Škola mu jako nedostaje, pa je tako običavao da odlazi do školskog dvorišta i velike odmore provodi sa svojim drugovima. Nepravda, prema rečima njegovog oca, ipak čini svoje, pa se Slavko malo više povukao u sebe i retko ide na veliki odmor pred Srednjoškolski centar.
Slavko priča kako voli maline, odnosno porodični malinjak u kojem voli da radi, svog ljubimca, labradora Džerija, sa kojim voli da ide u prirodu, koje oko Rudog ne nedostaje. Isto tako, baš kao i njegovi vršnjaci, ovaj 18-godišnji, simpatični mladić, voli muziku, izlaske, druženje. "Prijatelji nisu od njega odustali, pozivaju ga na sve rođendane, zabave, izlaske petkom i subotom, uvek ga zovu da ide s njima i on uvek rado ide”, kaže Nenad.
Nenad nije siguran kako će se sve završiti i da li će Slavko nastaviti školovanje. Kaže da često priča kako bi voleo da završitškolu,da se oženi i živi kao i svi. Još uvek čekaju šta će reći pravosudne institucije. Tužbu protiv škole - direktora, pedagoga i osam profesora, podigao je Javni tužilac u Višegradu, a prema Nenadovim rečima, drskošću škole zaprepašten je i sam sudija koji vodi slučaj. Neizvesno je i nimalo lako.
"Kad imate u kući dete koje pati, a vi nemate mogućnost da mu pomognete, kad vidite da su institucije stavile jedan zid pred vas koji niste moćni da otklonite, a vidite da se Slavkovo stanje pogoršalo, naravno da to utiče i na nas i da smo mi kao porodica pod jednim stresom koji i dan danas traje i ne znamo do kad će trajati”, kaže Nenad.
Apsurdistan
Naglašava da i nakon svega Slavko ne optužuje i ne žali se na nikoga, "ostaje borac, iskren i neiskvaren”.
Dok iščekuje sudski epilog neobjašnjivog, neljudskog postupka administracije, Slavko vreme provodi u malinjaku, u prirodi sa Džerijem i sa svojim drugovima i familijom.
Tu su i Fejsbuk i Jutjub - voli da postavlja, među njima i snimak sa jednim od omiljenih bendova "Dubioza kolektivom”. Posjetili su ga i pevali samo za njega (video ispod - op.red.). Jedna od pesama te grupe najbolje opisuje sredinu koja je sposobna da kreira situacije u kakvoj se i Slavko našao - "Apsurdistan”.
Slavko, između ostalog, jako dobro barata brojevima i, kako kaže njegov otac Nenad, pamti sve datume, rođendane, godišnjice... "Bio je 2. septembar 2016. godine. Rekli su mi da ne dolazim više... da ne dolazim na časove. Samo su mi rekli da ne dolazim...”, tužno govori Slavko. Nakon tih reči obara glavu. Više nije bio raspoložen za razgovor.