„Čoveku je potrebna snažna volja. I cigarete“

„Iskrenost ne traži od nekoga da kaže sve što misli. Iskrenost zahteva samo da čovek nikada ne kaže ono što ne misli.“

(bez komentara)

„I dok mi ovde u kabinetu raspravljamo, oni u Kilu mlate rektora i pišaju na stolove u sudnici.“

(Šmit je znao da se izražava i prostački – i to na „osvežavajući“ način. Krajem šezdesetih godina prošlog veka, vrlo precizno se izjasnio o tome šta misli o studentskim protestima – ništa pozitivno!)

„Intelektualci uvek naginju besmislicama.“

(Mala igra rečima. Šmit je sebe uvek opisivao kao nekoga ko spada u red „običnih ljudi“. Istovremeno, sam sebe je ubrajao u intelektualce i celog života je održavao bliske veze sa umetnicima, književnicima i muzičarima)

„Brzina puža je normalna brzina svake demokratije.“

(bez komentara)

„Nijedno oduševljenje ne sme da bude veće od trezvene privrženosti praktičnom razumu.“

(Bio je to moto njegovog celokupnog političkog angažmana)

„Onaj ko ima vizije, trebalo bi da poseti lekara.“

(Ovo je rekao samo jednom, ali je to postala izreka po kojoj će sigurno ostati upamćen. Zašto? Zato što je to bilo indirektna aluzija na račun prethodnog kancelara Nemačke Vilija Branta, koji je važio za „političkog vizionara“)

„Smatram da je socijalna država koju poznajemo mi u Nemačkoj i u drugim zemljama, najveće kulturno dostignuće Evropljana tokom ovog užasnog 20. veka.“

(bez komentara)

„Memoari su pokušaj da se sopstveno lice naslika lepšim nego što to stvarno jeste.“

(bez komentara)

„Multikultrno društvo je iluzija intelektualaca.“

(O tome bi se već dalo raspravljati)

„Ništa nije važnije od brige za duše ljudi u nevolji... Za mene se teologija ubraja u najnevažije stvari koje postoje.“

(bez komentara)

„Kad se malo bolje pogleda, vidi se da se novinari koji se bave politikom u stvari više ubrajaju u političare, a manje u novinare.“

(Ima nešto u tome...)