Čovek koji je voleo slobodu

Gido Vestervele je bio jedan od najuspešnijih političara Liberala (FDP) u posleratnoj Nemačkoj. I jedan od najnesrećnijih. On je tu stranku odveo u neslućene visine i bio odgovoran za njen najgori pad. Njegov životni stav je bio politički i lični liberalizam. Važna mu je bila samo - sloboda. Sloboda građana i sloboda društva. On je bio primer za to, već i time što je javnosti rekao da je homoseksualac. Za političara, to je i danas hrabra odluka.

Nezgodan govornik

Gido Vestervele je i polarizovao. On, koji privatno bio slobodan, velikodušan i srdačan, važio je za ledenog pobornika neoliberalizma. Tome je doprinela i njegova brilijantna i oštra retorika: retko ko je umeo da govori bolje, oštrije i jasnije od njega. Zbog toga je bio poštovan, ali ne i omiljen. Njegove oštre reči u Bundestagu i u izbornim kampanjama, protivnici su smatrali arogancijom. Ali zapravo je samo često bio bolji od njih.

Njegov veliki trenutak su bili parlamentarni izbori 2009. Liberalna stranka s njim na čelu je postigla neverovatnih, gotovo 15%. Toliko glasova Liberali nisu dobili još od 1949. Činilo se da je ta stranka na putu da postane i više od odlučujućeg koaliconog partnera. Taj uspeh je Vestervele postigao obećanjem da će promeniti poreski sistem, reformisati ga u pravedan, jednostavan, fer i svima razumljiv. Ali u pregovorima o koaliciji sa hrišćanskim demokratima, Vestervele je popustio i čak pristao na smanjenje PDV-a za hotelska noćenja. To je bila neoprostiva politička greška. Pristao je pre svega da bi postao ministar spoljnih poslova.

Životni san

To je bio njegov životni san: ministar spoljnih poslova Nemačke. Kročiti stopama Hansa Ditriha Genšera koji je tu dužnost obavljao 18 godina i koji je bio i ostao očinska figura liberalne stranke. Ali, Vestervele se na tom položaju nije snašao. Čak i mudre odluke, na primer da Nemačka ne učestvuje u bombardovanju Gadafijeve Libije, pretvorile su se u političku katastrofu.Posle dve godine i čitavog niza žestokih izbornih poraza Liberala na pokrajinskim izborima, dao je ostavku na položaj predsednika stranke. Ostao je ministar, mada toj funkciji više nije dao nikakav lični pečat. Tako je došao i užasavajući poraz na parlamentarnim izborima 2013. Liberali nisu ušli u Bundestag. To je bio kraj njegove političke karijere. Jer upravo na njega se bacala krivica za neviđeni poraz stranke. Od onda je bio u političkoj penziji. Tu ga je pogodila leukemija. I protiv nje se borio. Ali uzalud.

Vestervele je bio političar sa izuzetnim sposobnostima. Izuzetan govornik. Čovek koji je propagirao i živeo slobodu. Nekonvencionalan. Hrabar. Čovek koji je voleo javne nastupe, ali i čovek kojeg su teško pogađale kritike medija. Iza njegovog odlučnog i samopouzdanog nastupa se krio osetljiv karakter. On je ostao političar koji je bio hrabar, koji je uspeo da pokrene čitavu republiku. I koji je Liberalima pokazao da je u Nemačkoj moguće i ono što se smatralo nemogućim.