Čemu se nada Moskva?

Grčka vlada već nedeljama gleda u pravcu Moskve. Premijer Aleksis Cipras je pre nekoliko dana na ekonomskom forumu u Sankt Peterburgu nedvosmisleno rekao da njegova zemlja nije zavisna od Evropske unije i da teži „multivektoralnoj“ spoljnoj politici, to jest, traži različite saveze. U publici koja ga je slušala bio je i ruski predsednik. Sigurno da Vladimiru Putinu prijaju Ciprasove reči, jer je taj koncept sličan ideji Kremlja o „multipolarnom“ svetu.

„Ruskom rukovodstvu i Sirizi sa Ciprasom na čelu, zajednička je anti-zapadna, posebno anti-američka retorika“, objašnjava Aleksander Baunov iz moskovske kancelarije Karnegi fondacije. Ali tu je i kraj zajedničkog jer ruski predsednik dobro zna da Grčku ne može da oslobodi dugova. Osim toga, „Grčka je suviše mala da bi stvarno mogla da utiče na važne odluke u EU, na primer u vezi sa sankcijama protiv Rusije“.

Ipak, to što je Grčka mesecima bacala pesak u mašinu Evropske unije, sigurno ide na ruku Putinu. Ruski mediji spekulišu da je on sa zluradošću pratio dužničku dramu. Takođe se uvek iznova postavlja pitanje, kako će se Grčka ubuduće ponašati u okviru NATO. Da li bi Atina u zapadnom vojnom savezu mogla da igra na rusku kartu? Povod za takve spekulacije ponudila je sama grčka vlada u martu na bezbednosnoj konferenciji u Moskvi koju je organizovao Kremlj. Većina govora bili su oštro anti-zapadni – NATO je tamo viđen kao pretnja, barem za Rusiju, ako ne i za mir u svetu. Grčki ministar odbrane Panos Kamenos je bio zvanični gost – jedini ministar neke zemlje NATO.

Pravoslavni narodi

Patriotski krugovi u Rusiji uvek iznova se pozivaju na emocionalnu, kulturnu i mentalnu bliskost između dva pravoslavna naroda. „Mi poštujemo iste ikone. Niko nam istorijski nije bliži od Rusije“, kaže jedna Grkinja koja je već dugo živi u Moskvi.

Ruski nacionalisti i ultra-patriote, politički flertuju i kažu da bi Grčka mogla da se priključi Evroazijskoj uniji pod vođstvom Moskve. Ali, gotovo je nemoguće da Grčka promeni stranu, kažu stručnjaci, čak i ako izađe iz Evropske unije.

Kiril Koktiš, profesor političkih nauka na moskovskoj Diplomatskoj akademiji MGIMO, uoči referenduma je rekao da, ako Grci kažu „ne“, onda dolazi do laganog, dugoročnog pomaka. „Politički, to bi značilo: Brisel ne može da zastupa sve evropske vrednosti. Sada je pod znakom pitanja egistencija tih vrednosti.“ Time se zatvara krug Putinovog anti-zapadnog, anti-liberalnog projekta.

Prilika za investitore

Izlazak Grčke iz evrozone, Rusiji bi pre svega ekonomski bio od koristi: „Ruski investitori čekaju da Grčka bankrotira“, konstatovao je trezveno Radio Vesti FM i na taj način opisao laganu zlatnu groznicu koja je, čini se, zahvatila ruske investitore. Aleksandar Baunov analizira: nakon izlaska Grčke iz evrozone, „sve ono za šta je Ruska Federacija u Grčkoj zainteresovana, biće jeftinije: infrastruktura, železnica, rafinerije, luke“. Ukoliko se Grčka čak potpuno povuče iz EU, više ne bi važio niz propisa, koji smetaju ruskim biznismenima.

I Moskva i Atina bi imale koristi, veruje profesor Kiril Koktiš, ako bi dve zemlje tešnje ekonomski sarađivale nakon ponovnog uvođenja drahme. „Grčka bi imala priliku da postane pravi broker za ruski gas.“ Grčka koja više nije vezana poveljom EU za energetiku i sličnim propisima, mogla bi slobodno da funkcioniše kao partner Rusije.

Sredinom juna, Gazprom i vlada u Atini potpisali su memorandum o gasovodu Turski tok prema Grčkoj. Gazprom planira da investira oko dve milijarde evra u narednih nekoliko godina – i tako ruskoj državi obezbedi dugoročnu uticaj u Atini.