99 odsto bez šanse za azil

Više od 40 odsto svih zahteva za azil u Nemačkoj podnose ljudi sa zapadnog Balkana, pre svega sa Kosova, iz Albanije i Srbije. Savezna kancelarija za migraciju i izbeglice (BAMF) jedini je organ koji odlučuje o zahtevima za azil. Pravila su određena Ženevskom konvencijom o izbeglicama, Ustavom i važećim zakonima o proceduri za azil.

Procena Zapadnog Balkana

Srbija, Makedonija, Bosna i Hercegovina, a u međuvremenu i Albanija, Kosovo i Crna Gora, klasifikovane su kao takozvane „sigurne zemlje porekla“. Na osnovu zakona u tim zemljama, zvanično je procenjeno u Nemačkoj, ne sprovodi se niti postoji bilo kakav politički progon ili nasilje. Istovremeno, situacija u tim zemljama je takva da ništa ne sprečava povratak ljudi na njihovu teritoriju. Zemlje Zapadnog Balkana žele saradnju sa EU i, prema rečina nemačkog ministra spoljnih poslova Frank-Valtera Štajnmajera, teško da mogu da se tretiraju kao države u kojima se sprovode progoni. Te zemlje su i same na konferenciji Zapadnog Balkana u avgustu 2015. i same zatražile od nemačke vlade da budu klasifikovane kao sigurne zemlje porekla. Razlog za to jeste što su one u poslednje vreme izgubile mnogo mladih ljudi, koji nošeni izbegličkim talasom napuštaju zemlju uglavnom iz ekonomskih razloga.

Razlozi za odbijanje azila

Međutim, po Ženevskoj Konvenciji, siromaštvo ili političko nezadovoljstvo nisu razlog za azil. Migranti iz zemalja zapadnog Balkana vrlo često nisu u stanju da dokažu postojanje nikakve druge osnove za azil i zbog toga se većina zahteva odbijaju kao „neosnovani“. Upravni sudovi, gde može da se uruči žalba zbog odbijanja zahteva za azil – skoro da nemaju manevarskog prostora. Zbog toga je stopa priznavanje azila za migrante iz zapadnog Balkana zanemarljiva u odnosu na izbeglice iz drugih zemalja.

Malo razloga za nadu

Iako organizacije za ljudska prava i izbeglice ukazuju na Rome koji su izloženi progonu u mnogim zemljama Balkana, broj odbačenih zahteva za azil, pokazuje da Nemačka tu grupu veoma retko smatra ugroženom.

Aleksander Tal iz bavarskog saveta za izbeglice, smatra da je zbog ogromnog broja izbeglica, politički pritisak postao veliki, pa se pojedinačni zahtevi više i ne proveravaju tako temeljno. O tome govori i naglo povećan broj deportacija. Po tom pitanju, više ne treba očekivati veliki otpor političke opozicije u Nemačkoj. Čak i premijer Zelenih (Baden Virtemeberg) je podržao nedavne izmene u zakonu o azilu.

Još strožiji zakon

Savezna kancelarija za migraciju i izbeglice se pripremila: specijalne jedinice rade isključivo na tome da što pre obrade zahteve za azil iz zemalja zapadnog Balkana. Ministarstvo unutrašnjih poslova je BAMF-u obećalo 1.000 dodatnih radnika. Bavarska je u međuvremenu uspostavila posebne prihvatne centre, samo za potražioce azila iz zapadnog Balkana: u Manhingu i u Bambergu. Uskoro će tri takva prihvatna centra biti otvorena i u Severnoj Rajni Vestfaliji. Potražioci azila sa Balkana koji budu smešteni u tim posebnim objektima, tu će i ostati sve do okončanja postupka o azilu i neće biti razmeštani po drugim mestima u Nemačkoj.

Prednost ovih objekata opisuje portparol ministarstva unutrašnjih poslova Bavarske: „Sve je na jednom mestu“. Potražioci azila su tu, a tu su i oni koji donose odluku o azilu. U tim objektima ljudima se pomoć daje pre svega u naturi, a ne u gotovini. Džeparac dobijaju, ali samo dok su u tom objektu. Čitav postupak, od podnošenja zahteva za azil, do konačne odluke je već skraćen – i sada traje četiri do šest nedelja.

Sveobuhvatnije deportacije

Mirgranti iz zemalja Zapadnog Balkana čiji je zahtev za azil odbijen, više puta nedeljno se deportuju na zajedničkim letovima. Povratnicima preti da im se u punom iznosu ispostavi račun za troškove leta. To se već često dešavalo. Štaviše, od 1. avgusta migranti koji nemaju nikakvog izgleda za dobijanje azila, mogu da dobiju zabranu ponovnog ulaska i boravka – za celu šengensku zonu! Posledice svih ovih mera i jasni politički signali već se vide: broj pridošlica iz zemalja Zapadnog Balkana značajno se smanjio.