1. Inhalt
  2. Navigation
  3. Weitere Inhalte
  4. Metanavigation
  5. Suche
  6. Choose from 30 Languages

Politika

Zviždač između azila i amnestije

Edvard Snouden je u Rusiji dočekan kao heroj, dok ga u Vašingtonu i dalje smatraju izdajnikom. U ruskom azilu je tačno godinu dana. Kao uslov za povratak u SAD, bivši obaveštajac i dalje traži – amnestiju.

Snoudenov azil u Rusiji ističe u četvrtak (31. Jul), ali veoma je verovatno da će bivši saradnik NSA dobiti produžetak boravka. Toga je sigurno svestan i Barak Obama koji već godinu dana uzalud traži da se uzbunjivač preda američkim vlastima. Zbog aktuelnih napetosti u odnosima Sjedinjenih Država i Rusije, sudbina Edvarda Snoudena sigurno nije prioritet američke administracije. Obe opcije – rusko izručenje ovog bivšeg saradnika NSA i njegov dobrovoljni povratak u Ameriku – deluju gotovo neizvodljivo.

„Nikada neću reći nikad. Ali mislim da je veoma malo verovatno da će se Snouden vratiti u SAD“, kaže za DW stručnjak za tajne službe Ken Gud iz Centra za američki napredak. Naime, ključni Snoudenov uslov za povratak je amnestija, a Obama na to trenutno ne može da pristane – najpre zbog toga što mu nedostaje političke snage i unutar Amerike i na međunarodnoj areni, a onda i zbog pravnih prepreka. Ipak, političari i američka javnost i dalje često diskutuju o ovoj temi, kaže Gud.

Sramota za Zapad

Slična diskusija se vodi i u Nemačkoj, gde su opozicioni političari zatražili da se Snoudenu dodeli azil i da se nekadašnji obaveštajac pozove kao svedok u istrazi o aktivnostima NSA u toj zemlji. Snouden se u Moskvi već sreo sa poslanikom Zelenih u Bundestagu Hans-Kristijanom Štrebeleom krajem oktobra 2013. i izrazio spremnost da pomogne Nemačkoj što se tiče afere sa NSA. Uprkos brojnim trzavicama u odnosima Nemačke i SAD tokom poslednjih godinu dana, vlada kancelarke Merkel odbila je tu ideju.

Nemački ministar pravde Hajko Mas nedavno je u jednom intervjuu preporučio Snoduenu da se dogovori sa američkim vlastima o uslovima za svoj povratak, što su predstavnici stranke Zelenih i Levice žestoko kritikovali. Nemački poslanik Konstantin fon Noc iz stranke Zelenih reagovao je na izjavu ministra Masa rečima da je ponašanje vlade „veoma cinično“: „Sramota je za zapadne demokratije – za Nemačku ali i za SAD – da neko poput Snoudena mora da traži utočište kod despotskog vladaoca kao što je Vladimir Putin jer ne može da ga nađe ni u Nemačkoj ni u Americi“, izjavio je Fon Noc, koji je i član parlamentarnog odbora za istraživanje aktivnosti NSA u Nemačkoj.

Europarat Edward Snowden Videoschalte 08.04.2014

Nije poznato gde Snouden tačno boravi

NSA i dalje ne zna koliko je tajni otkriveno

Američki kongresmen Čarli Dent za DW kaže da Obama treba da se oštrije postavi prema Rusiji po pitanju izručenja: „Edvard Snouden bi trebalo da bude isporučen Sjedinjenim Državama. Zbog njegovih otkrića, SAD je osramoćena i ponižena, pre svega u Nemačkoj“, smatra republikanac Dent, koji je u bliskom kontaktu sa nemačkim političarima. „Podjednako je važno i to što je Snouden razotkrio veliki broj naših vojnih kapaciteta i time ugrozio živote velikog broja naših vojnika širom sveta.“

Dent ne veruje da će Snouden ikada biti zadovoljan uslovima koji mu se nude za doborovoljni povratak: „Ja sumnjam i da bi vlast sa njim vodila ozbiljne pregovore“, kaže ovaj političar. Nasuprot tome, Ken Gud veruje da je početkom godine već bilo ozbiljnih pregovora između Obamine administracije i zastupnika Snoudena. „Najveća motivacija je to da čak ni NSA godinu dana nakon objavljivanja prvih dokumenata nema pregled šta je sve Snouden poneo sa sobom“, objašnjava ovaj stručnjak. Ipak, njegov položaj ostaje prilično slab, dodaje Gud.

Uprkos svim preprekama, Snouden je nedavno u intervjuu za jednu američku TV stanicu izrazio želju da se vrati u svoju domovinu. A njegova otkrića u uglednim listovima kao što su britanski Gardijan, nemački Špigel i američki Vašington post i dalje privlače određenu dozu pažnje javnosti. Povrh toga, Snouden je pre par dana u velikom intervjuu za Gardijan ispričao kako njegove kolege međusobno razmenjuju golicave fotografije na koje naiđu kod kontrole elektronske pošte – čime je skrenuo pažnju i američke bulevarske štampe.