1. Inhalt
  2. Navigation
  3. Weitere Inhalte
  4. Metanavigation
  5. Suche
  6. Choose from 30 Languages

Izbor iz štampe

Zver iz Bakua i Maovi akademci

Danas se bavimo dvema svetskim silama koje Nemačka zbog privrednih interesa vidi kao partnere ali od kojih iz političkih razloga zazire: Rusijom i Kinom.

Pregled pisanja nemačke dnevne štampe

Pregled pisanja nemačke dnevne štampe

To što drugog dana najvećeg hrišćanskog verkosg praznika u prodaji nema štampanih medija ne znači i da nema dnevne štampe. «Netcajtung», jedine nemačke novine koje se objavljuju isključivo na interenetu, nove sadržaje nude i danas: pored ostalog i pogled na rusku političku scenu u vidu portreta nekadašnjeg šahovoskog svetskog šampiona a sada opozicionog vođe u Moskvi, Garija Kasparova:

«Još pre no što se u potpunosti povukao iz šaha u januaru 2004. bio je suosnivač Komiteta 2008, građanskog pokreta koji se zalaže za slobodne i poštene izbore, ukidanje državen cenzure ali i konkrtenu demontažu vladajućeg režima. Šah je borba čoveka protiv čoveka i za cilj ima uništenje protivnika. Reč šahmat potiče od perijskog ‚as-sah mata' što otprilike znači 'šаh je mrtav'. Ono što je u Persiji bio šah u Rusiji je car a car nije samo nadimak predsednika Vladimira Putina. Kasparov, koji je na šahovskom polju bio poznat po agersivnoj igri punoj tempa krenuo je i u hrabru političku ofanzivu. U interjuu koji je nedavno dao londonskom Tajmsu Purtina je opisao kao korumpiranog i beskurpuluznog oligarha. Kako su mu lični poslovni i nteresi važniji od svega, Putin se po potrebi predstavlja kao liberal ili kao nacionalista, kazao je Kasprov i objašnjavao zašto ruski predsednik podržava Siriju i Iran: jer tako održava nestabilne globlane političke prilike a time i visoke cene nafte. Zbog načina na koji je igrao i mesta u kojem je rođen Kasparovu su bili doneli nadimak Zver iz Bakua. Da li će njegov građanski pokret uspeti da zada mat caru Putinu i koliko će im poteza za to biti neophodno zavisi od nivoa demokratske kulture koji je u Rusiji još ostao ali i od togada li će i u inostranmstvu makar povremeno moći da se čuju, nezavisno od svih političkih i ekonomskih interesa.»,

piše ovaj internet-dnevik sa sedištem u Berlinu. Nedeljnik «Špigel» je današnje izdanje izbacio još u subotu i u njemu, pored, na primer, crtice o bezbednsnim prilikama na Kosovu, donosi i veliku priču i razvoju sistema obrazovanja u Kini:

«Tesne studenstek sobe, pune slušaonice fakulteta, visoke školarine koje većina ljudi sa siromašnog zapada zemlje ne mogu da plate: tako izgleda studiranej ne samo na redovnom pekinškom univerzitetu već i u čitavoj Kini. I to iako su obrazovanje i istraživački rad 40 godina posle Mao Cedunga ponovo našli visoko mesto u kineskom društvu.Vladajuća komunistička partija želi da stvori novu geeraciju visoko obrazovfanih mladih ljudi koji će zemlju dovesto na vodeće mesto po nauci u svetu. Samo pet odsto Kineza između 25 i 64 godine starosti imaju univerzitetsku diplomu ali vlada nacije koja ima više od 1700 državnih univerziteta i viših škola u obrazovanje je samo 2006. upumpala 46 milijardi evra. I pored toga je od 8,8 miliona mladih koji su prošle godine pokušali da se na njih upišu samo 5,4 miliona prošlo stroge uslove prijema. Osdtalih 3,4 miluiona mogli su da okušaju sreću na nekom od privatnih univerziteta. Ulazak na vrhunske vsoke škole uspeva samo uskom sloju elite koja uglavnom biva sistematski sortirana već na najboljim gimnazijama u metropolama. Visoko obrazovanej postzaje privilegija novog srednjeg gradskog sloja.»,

ukazuje najuticajniji nemački nedeljni list sa sedištem u Hamburgu.
  • Datum 09.04.2007
  • Autor Priredio Filip Slavković
  • Štampaj Odštampaj stranicu
  • Trajni link http://p.dw.com/p/BAX9
  • Datum 09.04.2007
  • Autor Priredio Filip Slavković
  • Štampaj Odštampaj stranicu
  • Trajni link http://p.dw.com/p/BAX9