1. Inhalt
  2. Navigation
  3. Weitere Inhalte
  4. Metanavigation
  5. Suche
  6. Choose from 30 Languages

Politika

Zvanični Zagreb ne podržava treći entitet

Iako se u hrvatskim medijima sporadično preispituje opravdanost uvođenja trećeg entiteta u BiH, zvanični Zagreb to, za sada, ne podržava. Poseta premijera Milanovića samo Mostaru samo je politički marketing, tvrde mnogi.

Mnogi su očekivali da će se protesti i neredi iz Bosne i Hercegovine preliti u Hrvatsku, ali to se nije dogodilo. Protesti su u Hrvatskoj odjeknuli samo kroz neuspele pokušaje organiziranja „događanja naroda“ i beskonačne analize da li je premijer Zoran Milanović raspirio nacionalizam u BiH kada je u jeku nemira posetio Mostar i zaobišao Sarajevo. Mediji su stidljivo i vrlo oprezno otvorili temu takozvanog trećeg entiteta u BiH, ali čini se da to ipak nije tema s kojom će se Hrvatska u bliskoj budućnosti aktivno baviti. Naši sagovornici, svi na neki način vezani za BiH tvrde: zvanična hrvatska politika nije skrenula prema ideji osnivanja trećeg entiteta, a za sada ni jedna od relevantnih političkih opcija nije pokazala interes za prekrajanjem susedne države.

EU kao rešenje problema BiH?

Milanović je rekao da je došao u Mostar da smiri strasti

Milanović je rekao da je došao u Mostar da smiri strasti

Šef Odeljenja za komunikologiju Univerziteta u Dubrovniku i gostujući profesor mostarskog Filozofskog fakulteta Đorđe Obradović ne dovodi u pitanje promenu politike Hrvatske koja se sada, kaže, oseća kao član velike evropske porodice pa samim tim želi i da postane regionalni lider. To je vidljivo u politici prema zemljama bivše Jugoslavije, ali i prema Evropi i Sjedinjenim Državama u krajnjem slučaju. To nije loše, kaže profesor, ilustrujući novi hrvatski položaj izjavom šefice hrvatske diplomatije Vesne Pusić o bržem putu ulaska BiH u Evropsku uniju. Loša ekonomska situacija i previše nivoa vlasti samo su neki od razloga pronalaska tog novog puta, smatra Obradović. Dosadašnji načini, smatra, ne bi bili ni pošteni jer BiH nije strukturirana kao države koje su ranije prolazile evrointergaciju. „Evropska unija morala bi ubrzanim putem da primi BiH pa bi unutar Unije mnogi od nepremostivih poteškoća između dva entiteta ili hrvatskog i bošnjačkog naroda unutar Federacije, jednostavno nestali unutar iste zajednice i tržišta.“

Ipak, u razgovoru za Dojče vele kaže da za sada ne može sa sigurnošću da odgovori na pitanje da li Hrvatska menja stav prema unutrašnjem ustrojstvu BiH. „Gledajući to ustrojstvo, nije teško zaključiti da je reč o eksperimentalnoj državi i sistemu koji je bio pozitivan jer je zaustavio rat, ali se s njim ne može daleko odmaći. Čak ni kada se radi o zaštiti ljudskih prava ili učešću manjinskih grupa u vrhu vlasti.“ A kada bi BiH bila u Uniji, kaže Obradović, ni treći entitet ne bi sam sa sobom doneo neki novi sukob. „On sam po sebi nije dobar ili loš. Sve zavisi od toga kako bi bio osmišljen.“

„Milion nijansi sive boje“

Kolumnistkinja portala „Politika Plus“ Ilijana Grgić intimno je vezana za Bosnu i Hercegovinu. Naime, ta rođena Dervenčanka je 1992. godine izbegla u Zagreb u kojem i danas živi. Kaže da je uočila promenu odnosa Zagreba prema Sarajevu nakon što je Zoran Milanović preuzeo vlast. Ona smatra da hrvatski premijer pokušava da zadovolji Hrvate u BiH, dok istovremeno pazi da „vrlo osetljivo Sarajevo“ ne bi pomislilo da se radi o mešanju u unutrašnja pitanja BiH. „Milanović se neće tako skoro otvoreno i jasno zauzeti za treći entitet, sve dok međunarodnoj zajednici ne bude prihvatljivo to rešenje. A znamo da ni ona sama nema rešenje za BiH u kojoj situacija ima milion nijansi sive boje i ne može biti crno-bela. Onaj ko to ne razume, taj ne razume ništa.“

Međutim, autorka i urednica radijskog političkog magazina „Afteršok“ Silvija Šeparović, koja je i sama živela i radila u Sarajevu u drugoj polovini devedesetih godina, kaže da nije uopšte prepoznala politiku Milanovićeve vlade prema BiH. „Ona se nije mogla uočiti, osim u ovom slučaju vanredne situacije u susednoj zemlji. Donekle mogu da razumem njegov odlazak u Mostar, ali ne razumem to da nije prepoznao da bi bilo politički pametno i korektno posetiti Sarajevo.“ Šeparović u svemu vidi političku nespretnost. „Ako odvojimo Milanovićeve reči od mesta, one su sasvim korektne i idu u prilog BiH kao državi i njenom putu prema Evropskoj uniji. No mesto i ljudi s kojima se družio su krivi.“ U celoj priči ona nije pročitala zagovaranje trećeg entiteta, zato što, kaže, Milanović i u drugim sferama politike pokazuje „simptome slona u staklarskoj radnji“. Šta zvanična Hrvatska misli o BiH, tvrdi ta iskusna politička novinarka, treba čitati iz istupa ministarke Pusić. „Ne vidim u tome nikakvu posebnu filozofiju. Šta drugo Hrvatskoj preostaje već da zagovara evropski put BiH? Mislim da su njene reči bile prijateljske, s namerom da se pomogne. Ona se zauzima za pronalaženje posebnog recepta za BiH, koja je poseban slučaj.“

Ilijana Grgić iz ličnog iskustva tvrdi da građani Hrvatske često na Hrvate iz BiH gledaju kao na nekog ko ih iskorišćava

Ilijana Grgić iz ličnog iskustva tvrdi da građani Hrvatske često na Hrvate iz BiH gledaju kao na nekog ko ih iskorišćava

Poseta Mostaru je precenjena

Dolazak premijera Milanovića u Mostar, pri čemu je zaobišao Sarajevo, u Hrvatskoj ipak nije izazvalo značajnije polemike oko preustrojstva BiH. Reč je o nesmotrenosti ili čak marketinškom potezu koji, po svemu sudeći, neće pogoršati odnose između konstitutivnih naroda. S time se slaže i profesor Obradović koji navodi da ta poseta nije toliko važna da bi pogoršala međunacionalne odnose koji se baziraju na latentnom nepoverenju – iako svi ističu da im je cilj prosperitet, ali taj prosperitet drugačije vide. Obradović tvrdi da je Milanovićev odlazak u Mostar bio namenjen javnosti u Hrvatskoj kako bi, pred evropske i parlamentarne izbore, dobio bodove kod dela birača koji mu nisu skloni u čemu je i uspeo.

Grgić navodi da Milanović u situaciji rasplamsavanja pobune u BIH nije imao druge mogućnosti već da ode u Mostar. „On ima i ustavnu obavezu da mora da štiti prava u BiH. Ta njegova odluka je dobra. Mostar je podeljen grad, a protesti su lako mogli da prerastu u međunacionalni sukob“, priča naša sagovornica. Dolazak predsednika Biskupske konferencije BiH Franje Komarice predsedniku Josipoviću u ovom trenutku Grgić ne vidi kao nešto preterano značajno i svodi ga u okvire normalnih, ali komplikovanih odnosa dveju zemalja. „To nije nešto što bi trebalo da izazove otpor i strah Sarajeva da Zagreb ima želju da 'reže' BiH.“

Hrvatski građani su nezainteresirani za BiH

A kakav je odnos građana Hrvatske prema susednoj državi u kojoj živi veliki deo hrvatskog nacionalnog korpusa? Koleginica Ilijana Grgić iz ličnog iskustva tvrdi da građani Hrvatske često na Hrvate iz BiH gledaju kao na nekoga ko ih iskorišćava. S druge strane, Hrvati u BiH sebe vide kao žrtve hrvatske države koju podržavaju, a zauzvrat ne dobijaju dovoljno. „Građani Hrvatske ne osećaju se naročito povezanim sa Hrvatima iz BiH. Mislim da prosečan Hrvat iz Hrvatske ne misli da ga se tiču događaji u BiH. A u stvari nije tako, s obzirom na dužinu granice koju te dve države dele. Hrvatsku bi trebalo da interesuje to da na svojoj granici ima sređenu državu.“ Grgić dodaje da ni hrvatska desnica nije preterano zainteresovana za situaciju u BiH i za tamošnje Hrvate. „Osim deklarativnih stavova, oni nemaju konkretna rješenja.“

Vesna Pusić: „Socijalna situacija je uzrok nemira u BiH“

Vesna Pusić: „Socijalna situacija je uzrok nemira u BiH“

Građani Hrvatske su u dubokoj krizi, ne znaju kako će da prežive i ne razmišljaju o BiH i trećem entitetu, navodi i Silvija Šeparović. „Oni i koji razmišljaju o BiH, imaju onakvo gledište kakvo su oduvek imali. Nacionalno definisanije ili nacionalističke stranke oduvek su imale jasna gledišta. Ni drugi ga nisu promenili još od devedesetih.“ Zvanična hrvatska politika i dalje drži stav „bez mešanja“ i zapravo niko u toj politici nema bilo kakvu zamisao, kaže naša sagovornica. „Jedino tako mi se čini da ni političke elite u BiH ne znaju šta bi same sa sobom. Očigledna slika toga jeste razočaravajuće odustajanje komesara Evropske unije za proširenje Štefana Filea. Mislim da ni tamošnji političari ne shvataju da je ono što rade – samoubistvo. Simptomatično je da oni ne mogu da se dogovore ni u trenutku kada su im građani poručili da im je dosta“, zaključila je Šeparović.

Autor: Siniša Bogdanić, Zagreb
Odgovorni urednik: Ivan Đerković