Značaj Južnog toka za Austriju | Evropa | DW | 25.06.2014
  1. Inhalt
  2. Navigation
  3. Weitere Inhalte
  4. Metanavigation
  5. Suche
  6. Choose from 30 Languages

Evropa

Značaj Južnog toka za Austriju

Za tri godine ruski gas će preko Srbije i Mađarske stizati u Austriju – 32 milijarde kubnih metara gasa samo u 2017. Da li je Austrija na putu da postane „veliki igrač“ na tržištu gasa? Ne, smatra Klaudija Kemfert.

Dojče vele: Šest evropskih država energično podržava Južni tok, među njima i Austrija. U Beču su Austrija i Rusija potpisale sporazum o izgradnji Južnog toka. Kakva su austrijska očekivanja?

Klaudija Kemfert: Pre svega se radi o tome da se južna i istočna Evropa dobro snabdeju sa gasom. Ranije je to snabdevanje išlo manje ili više dobro, preko više gasovoda. Sada se traži bolje rešenje, a Južni tok je zamišljen kao alternativa gasovodu koji ide kroz Ukrajinu. Zemlje kao što je Austrija od toga će profitirati.

Kakvi su strateški interesi Austrije?

Tu nastaje neka vrsta „gasnog čvorišta“. Naravno da Austrija ima interesa – ali i čitava Evropa, jer ukrajinska kriza je pokazala da konflikti neposredno pogađaju jug Evrope. Samo nekoliko alternativnih gasovoda mogu da se koriste. Sa Južnim tokom Ukrajina će moći da se zaobiđe, a preko Austrije će i druge evropske zemlje moći da se snabdevaju.

Da li je zamislivo da Austrija postane „veliki igrač“ na evropskom tržištu gasa?

„Veliki igrač“ bi bilo malo preterano. Ali već zbog samog geografskog položaja u središtu Evrope, Austrija je važan trgovački centar gasa. Gasovod je takođe važan i zbog distribucije u zapadnu i južnu Evropu.

Da li je diversifikacija transportne rute prednost i za Nemačku?

Za samu Nemačku, Južni tok nije odlučujuća veza – jer Nemačka naveliko profitira od Severnog toka, preko koga ruski gas stiže u Nemačku, a zatim se dalje transportuje. Taj gasovod trenutno ne radi u punom kapacitetu. Pritom Evropa se sve više okreće tečnom gasu – zato je još potrebno izgraditi sistem gasovoda od zapadne prema istočnoj Evropi.

Sporazum o Južnom toku precizira detalje o finansiranju i raspodeli dobiti. Da li računate sa tim da će Austrija i Rusija biti ravnopravni partneri?

Rusija kao snabdevač uvek ima mogućnost da odluči koji gasovodi će kada, kako i gde biti korišćeni. Evropa, pa tako i Austrija su veliki potrošači gasa i u interesu im je da bude što više gasovoda. Zavisnost je dakle obostrana. Ni za jednu stranu se ne može reći da je u boljoj poziciji. Važno je da se one slože kako bi gas mogao da se isporučuje, koji će se potom i na zapadu i na istoku Evrope koristiti.

Službe Evropske unije upoznate su sa austrijsko-ruskim sporazumom. Da li Austrija rizikuje da naruši dobre odnose?

U vezi sa Južnim tokom, Evropa bi morala da sledi političke interese i da insistira na tome da se sprovodi evropsko pravo. Ukoliko nije narušen zakon o zaštiti konkurencije, ni Evropa ne bi trebalo da ima ništa protiv sporazuma. Austrija kao i druge evropske zemlje ima koristi od gasovoda i to neće uticati na dobre odnose.

Klaudija Kemfert od 2004. godine vodi odsek „Energija, saobraćaj, životna sredina“ na nemačkom Institutu za ekonomska istraživanja (DIW) u Berlinu. Ona je profesorka energetske ekonomije i održivosti na berlinskoj Hertie School of Governance. Takođe radi kao konsultantkinja i politička savetnica.