1. Inhalt
  2. Navigation
  3. Weitere Inhalte
  4. Metanavigation
  5. Suche
  6. Choose from 30 Languages

Izbor iz štampe

Zloupotreba holokausta i dinamika konjukture

Nemačke dnevne novine i dalje se bave primirjem na Bliskomistoku i mogućnošću da Bundesver učestvuje u mirovnim snagama Ujedinjenih nacija na libansko-izraelskoj granici.

U renomiranom „Veltu“ o tome čitamo:

„U Libanu je od 1978. već stacionirano oko 2.000 vojnika Ujedinjenih nacija ali su oni uglavnom bili samo posmatrači. U nekim su slučajevima postajali aktivni učesnici. Ima, naime, naznaka da su pojedni plavi šlemovi pomogli Hezbolahu u otmici izraelskih vojnika. Ako se želi mir i nezavisnost Libana u zemlju mora da bude poslata ofanzivna armija spremna da se bori. Ona mora da blokira brojne krijumčarske puteve između Sirije i Libana i da razuoruža Hezbolah. I mora da bude spremna na konfrontaciju koja se može porediti sa ratom protiv terora koji Amerikanci vod eu Avganistanu.“,

upozorava komentator ovog konzervativnog dnevnika iz Berlina. Njegov prestonički kolega iz „Tagescajtugna“ primećuje:

„Protivnici angažovanja Bundesvera na Bliskom istoku kažu da zbog holokausta nemački vojnici ne smeju da idu na izraelsku granicu jer postoji opasnost da bi bili primorani da pucaju na Izraelce. Zagovornici angažmana argumentuju da holokaust upravo primorava Nemce da se posebno angažuju na odbrani prava Izraela na postojanje pa i zu rizikovanje života sopstvenih vojnika. To je već viđena debata, vođena devedesetih godina generalno o angažmanu Bundesvera u inostranstvu. A sada, kada se radi o samom Izraelu, politička klasa ponovo se vraća starim refleksima i zloupotrebljava holokaust kao argument.“,

argumentuje ovaj levičarski dnevni list iz Berlina. Uticajni “Frankfurter rundšau” osvreće se, kao i mnogi drugi, na najnovije podatke o snažnom rastu nemačke privrede:

“Tek ako se uporedi broj radnih dana u ovoj i prošlim godinama ispostavlja se da je privredni rast za svako poštovanje. Najveći je u proteklih pet godina. Bilo je i vreme, moglo bi se na to dodati jer preduzeća već više od dve godien beleže velike dobitke. Čak i kratkoročno uporđivanje daje za pravo nadi da će se trend uspona nastaviti. Koje su radne snage tome doprinele saznaće se tek za nedelju i po dana kada budu objavljeni detalji o bruto domaćem proizvodu.”,

podseća ovaj levoliberalni dnevnik iz Frankfurfta na Manji. Za ekonomiju specijalizovani “Handelsblat” naglašava:

“Iz Berlina bi, međutim, mogle da stignu i loše vesti. To bi se desilo ukoliko bi političari počeli da se raspravljaju oko toga ko je omogućio ovako dobre pokazatelje. Tako bi rečima ugušili efekat dobrih vesti. Ili – što bi bilo mnogo gore – ukoliko bi ih ugušili delima. Loš početak bi već bila reforma poreskog sistema kojom bi se dodatno opteretila preduzeća i blokirale investicije.”,

poručuje ovaj neliberalni dnevni list iz Diseldorfa. Iz istog zapadnonemačkog finansijskog centra “Fajnenšel tajms dojčland” ističe:

“Pošto se dinamika dobro razvija gotovo je sigurno da će n akraju godine privredni rast iznositi dva ili više odsto što je znatno više nego što su skeptičari očekivali. Služba za statistiku već nagoveštava da je snažno porasla ulaganaj pre svega u građevinarstvu i sektoru opreme. Oslabio je impuls koji stiže od izvoza. A kada i pokazatelji domaće potražnje budu revidirani ispostaviće se da već godinu dana potrošnja u zemlji snažnije doprinosi konjukturu nego spoljna trgovina.”,

zaključuje ovaj neoliberalni dnevnik iz Diseldorfa.