1. Inhalt
  2. Navigation
  3. Weitere Inhalte
  4. Metanavigation
  5. Suche
  6. Choose from 30 Languages

Izbor iz štampe

Zli Rusi i Kinezi i dobri ostatak sveta

Trinaest članica Saveta bezbednosti bilo je za rezoluciju o Siriji – samo dve protiv. Te dve članice su, međutim, uložile veto. Nemački listovi različito komentarišu držanje Rusije i Kine prema situaciji u Siriji.

default

Sirija

„U Siriji se upravo odvija klanica kakvom je pre godinu dana Gadafi pretio opoziciji. U Libiji je takav razvoj situacije sprečio Nato na osnovu mandata UN“, podseća Frankfurter algemajne cajtung. „Zaista je šteta što su Rusija i Kina uložile veto na rezoluciju koja ne predviđa ni sankcije ni embargo na oružje. Ta rezolucija nije trebalo da odobri ni vojnu akciju nego samo da osudi masovna ubistva koja sprovodi režim Bašara al Asada. Činjenica da je i to bilo previše moćnicima iz Moskve i Pekinga mnogo otkriva o njihovom autoritarnom viđenju sveta – diktator i dalje sme da ratuje protiv sopstvenog naroda. Ta vremena bi trebalo da su prošla…“

„Rusija i Kina su se pobrinule da sirijski vlastodršci i dalje smeju da ubijaju. Tamošnja opozicija govori o dozvoli za ubijanje – to je nažalost tačno“, piše Vestdojče cajtung. „Veto koji su uložile dve sile je razumljiv, ali istovremeno jadan, s obzirom na to koliku patnju prouzrokuje. Rusija ne želi pad Asadovog režima koji je njen jedini saveznik u regionu. Tu su vojni i ekonomski razlozi, poput izvoza oružja. Kina se izgleda rukovodi ruskim primerom. A obe zemlje slute da bi i njima mogla da preti slična rezolucija Saveta bezbednosti u slučaju sukoba na Kavkazu ili Tibetu.“

Motivi slobodne opozicije nisu najjasniji?

Štutgarter cajtung ima sasvim drugačije viđenje situacije: „Sa jedne strane zli Rusi i Kinezi, a sa druge dobri ostatak sveta – nije sve tako crno-belo. Nisu neopravdane brige Rusije da bi rezolucija o Siriji mogla da izazove vojnu intervenciju. Nisu li Peking i Moskva svojom uzdržanošću u Savetu bezbednosti omogućili napade na Libiju? Tada se na početku govorilo o zaštiti civilnog stanovništva, a završilo se svrgavanjem Gadafija. Zar ne pokazuju brojni primeri iz Egipta, Libije, pa i same Sirije, da motivi takozvane slobodne opozicije i ljudi iz senke nisu uvek najjasniji? Posebno je duboko nepoverenje Rusije i to ne bez razloga. Na posletku, Rusija je izgubila uticaj u Libiji. Tripoli ne sme da se ponovi u Damasku, smatraju u Kremlju. Ko želi da primiri situaciju u Siriji mora da uzme u obzir ruski stav. Pukim moralisanjem ne može se stići do mira.“

Inspirisan dešavanjem u Savetu bezbednosti, Manhajmer morgen efektno sumira odnose u svetu: „Karte su sada dramatično drugačije podeljene. Kina, ekonomska supersila, i politički sve više agituje za svoje interese; Rusija sanja o staroj imperijalnoj snazi; Bliski istok tone u nasilje i haos; Iran rasteže svoj uticaj od Sredozemnog mora do Hindukuša, a atomskom bombom želi da se načini nenapadivim. Sa druge strane, Evropa i SAD imaju sopstvene muke, prekomerni dugovi paralizuju čak i Nato. SAD ne mogu više da priušte ulogu svetskog policajca. Evropa je možda ekonomski div, ali je politički i dalje – patuljak.“

Priredio: Nemanja Rujević
Odg. urednik: Jakov Leon