1. Inhalt
  2. Navigation
  3. Weitere Inhalte
  4. Metanavigation
  5. Suche
  6. Choose from 30 Languages

Izbor iz štampe

"Zli dečaci Balkana"

"Zli dečaci Balkana" jedan je od naslova medija na nemačkom jeziku koji pišu o sumnjivim poslovima sinova nekadašnjih predsednika balkanskih država.

Političari poput Slobodana Miloševića, Alije Izetbegovića ili Ibrahima Rugove, godinama su određivali sudbinu balkanskih država. Njihovi sinovi danas privlače pažnju skandalima ili sumnjivim poslovima, piše švajcarski list Tagesancajger.

"Oni sve poriču, ili tačnije, oni sve uništavaju ... Ali, nešto mora i da se izgradi ", kaže lik u romanu "Očevi i sinovi " ruskog pisca Ivana Turgenjeva. Kritika je usmerena na mladu generaciju Rusije krajem 19. veka koja je izruguvala i prezirala svoje roditelje. Pohlepna mladež, sve nihilisti, odgovara: "To nije naša stvar."

Kosovo Bildgalerie 3

Priština, bilbord Ibrahim Rugova

Niko ne zna da li poslanik Uke Rugova u svojoj ćeliji u Prištini čita čuvenu knjigu Turgenjeva. Vremena će verovatno imati dovoljno: sinu bivšeg predsednika Kosova, Ibrahima Rugove, preti višegodišnji kazna zatvora za navodnu članstvo u kriminalnoj organizaciji. EULEKS ga je nedavno u spektakularnoj akciji uhapsio i satima pretresao kuću. Mladi Rugova je osumnjičen da je učestvovao u prodaji Šengenskih viza, navodno 4000 švajcarskih franaka po komadu.

Bad boy i playboy

Najpoznatiji "bad boy" od sinova bivših predsednika svakako je Marko Milošević. On je tokom devedesetih godina uz pomoć carinika i tajne službe kontrolisao čitavo carstvo krijumčara koji su ilegalno trgovali cigaretama, benzinom i alkoholom.

Marko je svojevremno bio Plejboj tatinog režima: okružen lepim ženama, skretao je pažnju luksuznim šopingom po evropskim metropolima, a na trkama je mogao serijski da uništava skupe automobile. U Požarevcu, rodnom gradu svog oca, mladi Milošević je posedovao Bambi park i diskoteku Madona. "Sve što ima u životu, moj sin je stvorio svojim rukama ", hvalio je otac Slobodan ekonomske uspehe Marka Miloševića.

Svojim rukama i pesnicama Marko je išao uglavnom na aktivista pokreta "Otpor " . Jednog od njih čak hteo da raskomada - motornom testerom. Kada mu je otac svrgnut sa vlasti, 5.10. 2000, Marko je pobegao u Moskvu. Srpsko pravosuđe je za njim raspisalo poternicu preko Interpola, osudilo ga u odsustvu i potom ga oslobodilo - zbog zastarevanja. O Marku se godinama ništa nije čulo. Ruske vlasti su tek 2008. potvrdile da je Miloševićevom sinu priznat status izbeglice.

Bakir ima značajnu političku karijeru

Bakir Izetbegović, sin Alije Izetbegovića, jedan je od tri člana Predsedništva BiH. On se smatra odgovornim za političku blokadu i korupciju. Na proteklim demonstracijama je tražena i njegova ostavka, a demonstranti su podsetili da je sin bivšeg predsednika nabavio Audi A8 kao službeno vozilo. Cena: 120.000 švajcarskih franaka.

U Sarajevu se može čuti kako arhitekta Bakir Izetbegović kontroliše građevinsku branšu i da ima veze sa organizovanim kriminalom. U jednom izveštaju UN o nestalom novcu za pomoć BiH (reč je navodno o jednoj milijardi dolara) Izetbegović "junior" se tereti za korupciju: Kao šef Odeljenja za urbanizaciju i razvoj grada navodno je poslove gradnje davao svojim prijateljima - u zamenu za novac. "Sve to su obične laži", kaže ovaj političar. On ne mora da strahuje od ionako slabih sudskih institucija u toj državi", piše Tagesancajger.

Hillary Clinton in Bosnien

Hilari Klinton i Bakir Izetbegović ,Sarajevo 30.10.2012.

Kad neće političari - hoće Plenumi

Detalje o talasu protesta u BiH prenosi Viner cajtung. Civilno društvo radi na formulaciji zahteva za reformama - pošto političari nisu spremni na to, prenosi ovaj list. Umesto na ulici, na protestima, građani Tuzle i Sarajeva okupljaju se na Plenumima.

"Socijalni protesti u BiH dobili su naziv "Bosansko proleće", a u međunarodnim medijima je kao glavni krivac za stanje u etnički podeljenoj zemlji naveden Dejtonski sporazum. Sporazum je trebalo da okonča rat, ali je samo produžio konflikt. Država se ovom trenutku, privredno gledano, nalazi na rubu ponora. Lokalni političari su želeli da instrumentalizuju demonstrancije, pri čemu ukazuju da iza svega ustvari stoji sukob između Bošnjaka, Hrvata i Srba. Ipak, građani nisu na to naseli. Protesti su, doduše, skoro okončani, ali su u Sarajevu i Tuzli oformljene konstruktivne forme otpora: Plenumi građana.

Na Plenumima se ne govori o etničkoj pripadnosti, niti o Dejtonskom sporazumu, nego se političarima postavljaju realni zahtevi. U Tuzli radom Plenuma upravljaju uglavnom profesori sa fakulteta i predstavnici radnika. Oni su oformili više radnih grupa. Sledi mukotrpan proces.

"Ako se Plenumi pretvore u trajne, autonomne građanske institucije, onda bi to bilo veoma pozitivno za BiH", kaže politikolog Jasmin Mujanović. On ukazuje na to da u BiH trenutno postoji "deficit demokratije" a kao dokaz ističe da je nakon prošlih izbora bilo potrebno punih 16 meseci da se formira vlast, te da u periodu posle toga nije bilo nikakvih pomaka. "To ne možemo nazvati državom direktne demokratije", kaže on. Ako se i dalje ignorišu zahtevi građana BiH, onda bi u BiH moglo doći do razvoja situacije kao u Ukrajini. Tamo nakon "Narandžaste revolucije" od pre deset godina nije došlo do poboljšanja situacije", piše Viner cajtung.

Autor: Azer Slanjankić

Odg. urednica: Dijana Roščić