1. Inhalt
  2. Navigation
  3. Weitere Inhalte
  4. Metanavigation
  5. Suche
  6. Choose from 30 Languages

Izbor iz štampe

Zlatna vremena za loše đake

Ideja socijaldemokrata i Zelenih da ukinu ponavljanje u školama izazvala je žestoku debatu. Dok jedni govore da se radi o utopiji i stvaranju škole bez učenja, drugi navode pozitivan primer skandinavskih država.

ŠKOLA BEZ PONAVLJAČA: Nakon pobede na izborima u Donjoj Saksoniji, socijaldemokrate i Zeleni sklopili su koalicioni sporazum čiji je deo posvećen obrazovnoj politici izazvao žestoke debate. Ove dve stranke, naime, nameravaju da ukinu ponavljanje razreda – prema nekim istraživanjima, ta mera staje budžet cele Nemačke skoro milijardu evra godišnje, a nema pedagoške uspehe. Umesto toga, crveno-zelena koalicija (u Donjoj Saksoniji, ali i drugim državama u kojima vlada) planira „pravovremeni individualni rad“ sa učenicima za koje se primeti da ne mogu da savladaju određeni predmet. Demohrišćani nameru da se ukine ponavljanje nazivaju „obrazovnim populizmom“ i „Pipi-Duga-Čarapa-politikom“. Prema podacima od pre tri godine, u Nemačkoj ponavlja oko dva odsto školaraca.

JESTE UTOPIJA: „Ko ukine ponavljanje, mora smesta da ukine i ocene. Ili čitavu školu“, uvod je komentara u konzervativnom Frankfurter algemajne cajtungu. „Nema danas te škole koja će lako ostaviti đaka da ponavlja. Najpre se razgovara sa roditeljima, traže se rešenja i razmatra prebacivanje u drugu i drugačiju školu. Ako učenik recimo ima nedovoljne ocene iz sva tri strana jezika – onda je možda zalutao u jezičku gimnaziju“, piše list i nastavlja: „Mantra kojom će se rešiti svi problemi školstva je navodno 'individualni rad' sa đacima. Ovaj princip ostaje utopija – sve dok se za njega ne obezbedi finansijska konstrukcija. Kako će nastavnici individualno podsticati 30 učenika različitih znanja i mogućnosti, kada je već i sada raspored časova nategnut do krajnjih granica!? (…) Zbog toga je ova debata pucanj u prazno. Ko želi da ukine ponavljanje razreda, morao bi odmah da ukine i ocenjivanje koje dovodi do ponavljanja. Ali škola bi trebalo da bude mesto gde deca i mladi uče da se izbore i sa sopstvenom nesposobnošću. Ko se sa neuspehom prvi put sudari na poslu, dovodi sebe u pitanje i rizikuje potpuni krah.“

Za i protiv ponavljanja

Za i protiv ponavljanja

Berlinski Velt piše da je ponavljanje, odnosno njegova mogućnost, važna životna lekcija: „Deci je oduvek teško padala pretnja da će, ukoliko ne odgovore valjano školskim obavezama, kasnije biti nisko na društvenoj lestvici. To je bolno, ponekad obeshrabrujuće – ali oštri svest o sopstvenoj odgovornosti. Crveno-zelena vlast želi da deluje kolektivnim umirivanjem – prema njihovom shvatanju, niko ne bi trebalo da ponavlja, čak i ako bi mu to možda koristilo. Time se škola odriče jedne od svojih najznačajnijih misija: da upozna učenike sa surovom realnošću.“ Merkiše odercajtung primećuje da će, ako sva deca bez muke i učenja budu svršavala državnu školu, samo ojačati pozicija privatnih škola. Zidkurir piše kako se stiče utisak da dolaze „zlatna vremena za slabe učenike“.

NIJE UTOPIJA: Sasvim drugačiju tezu zastupa komentatorka Tagesšpigela. „Već nakon prve Pisa-studije jasno je da ponavljanje razreda slabo pomaže lošim učenicima. U drugom pokušaju, oni po pravilu prolaze razred – ali jedva. Jer ponovo ih čekaju isti časovi i iste poteškoće u učenju. Đaci su prepušteni sebi. Stoga ponavljanje razreda nikako ne može da bude motivacija. Više deluje kao besmisleno obeshrabrenje, stvara strah od škole i stres. To je upravo suprotno samouverenosti koja treba slabijim učenicima“, smatraju u Tagesšpigelu. List piše da je individualni rad mnogo bolje rešenje, ali da za to moraju postojati sredstva. „Potrebno je dodatno nastavno osoblje koje popodne ili čak tokom raspusta ciljano radi sa pojedinim učenicima. To nije utopija razmaženih pedagoga – u Skandinaviji je individualni rad svakodnevica, a ponavljanja nema. Upravo zbog toga su zemlje severa Evrope uvek bolje od Nemačke na Pisa-testovima. (…) Zato se mnogi nemački nastavnici trude da pomognu lošim đacima umesto da ih samo ostave da ponavljaju. Nastavnicima se ovo može olakšati, ako se milioni koji se troše na ponavljače usmere na individualni rad.“

Priredio: Nemanja Rujević
Odg. urednik: Ivan Đerković