1. Inhalt
  2. Navigation
  3. Weitere Inhalte
  4. Metanavigation
  5. Suche
  6. Choose from 30 Languages

Evropa

Zlatna strafilokoka hara evropskim bolnicama

Evropski komesar za zdravstvo je izneo alarmantne podatke. Bolnice, koje bi trebalo da leče, zapravo su legla zaraze – najviše zbog surovih mera štednje. U nemačkom Esenu su prvi nešto preduzeli protiv bakterija MRSA.

Mnogo pacijenata se razboli u bolnicama u EU

Mnogo pacijenata se razboli u bolnicama u EU

U zemljama Evropske unije prilikom svakog desetog bolničkog lečenja nastaje šteta po pacijenta, rekao je u intervjuu za nemački „Velt“ evropski komesar za zdravstvo Džon Dali. Mnoge medicinske greške mogle bi da se izbegnu ako bi, kako je naveo malteški političar Dali, uprava u bolnicama bila poboljšana i ako bi se medicinsko osoblje stalno usavršavalo. Komesar za zdravstvo zahteva da se posebno strogo sprovode mere higijene u bolnicama u zemljama EU i ocenio da tu ne mogu da se tolerišu mere štednje, čak i ako mnoge zdravstvene ustanove jesu pod velikim finansijskim pritiskom.

Situaciju koja sada vlada u bolnicama u EU kada je o higijeni reč, Dali je ocenio kao „alarmantnu“. U bolnicama se godišnje oko 4,1 milion pacijenata zarazi tzv. zlatnom stafilokokom otpornom na antibiotike (MRSA), a 37.000 ljudi umre od infekcije koju su dobili u bolnici, naveo je Dali.

Kako protiv MRSA?

U Nemačkoj se godišnje 35.000 pacijenata i pripadnika osoblja bolnica zarazi zlatnom stafilokokom otpornom na antibiotike (MRSA) koja nakon operativnih zahvata može biti uzrok teških infekcija. Univerzitetska klinika u Esenu je prva klinika u Nemačkoj koja, još prilikom prijema pacijenata u bolnicu, proverava da li su zaraženi ovom bakterijom.

Profesor Valter Pop, potpredsednik nemačkog Udruženja za higijenu i mikrobiologiju kaže da je to pokušaj sprečavanja širenja bakterije na ostale pacijente. „Osobama koje su zaražene MRSA-om želimo da damo šansu za što brži oporavak. Na ovaj način takođe želimo da zaštitimo bolničko osoblje. Osiguravajuća društava u poslednjih nekoliko godina infekciju MRSA-om priznaju kao profesionalno oboljenje.“

Zbog multi-otporne bakterije koja može izazvati teške bolesti, bolnice su pod sve većim pritiskom. Traženje odštete zbog loših higijenskih uslova u bolnicama više nije retkost. Tome treba dodati veliku nesigurnost pacijenata i bolničkog osoblja jer niko ne zna da li je pacijent, prilikom primanja u bolnicu, zaražen ili ne.

U interesu bolnice

U pravovremene mere kontrole, klinika u Esenu je investirala 250.000 evra. Bolnica snosi sve troškove kontrole pacijenata. Zdravstvena osiguranja ne pokrivaju troškove lečenja pacijenta ukoliko je on inficiran u bolnici. „Sa pacijentom koji ima upalu pluća i zaražen je MRSA-om, bolnica gubi 20.000 evra. To znači da smo u plusu ako na vreme otkrijemo prenosioca bolesti i sprečimo njeno dalje širenje“, kaže doktor Pop.

On smatra da bi primer Univerziteteske klinike u Esenu trebale da slede i ostale bolnice u Nemačkoj. Prema rezultatima ispitivanja koje je sprovelo nemačko društvo za bolničku higijenu, 80 posto klinika je svesno opasnosti koju može naneti multi-otporna bakterija. Zbog toga se preduzimaju odgovarajuće mere predostrožnosti, a Institut Robert Koh preporučuje odgovornima, osobama zbrinutim u staračkim domovina i pacijentima da najmanje jedanput godišnje izvrše proveru da li su zaraženi MRSA-om. Ovo upozorenje je ozbiljno shvatilo samo pet posto pripadnika rizične grupe.

Autori: Almut Horstman / Mehmed Smajić

Odg. urednik: Nemanja Rujević

  • Datum 13.01.2011
  • Podelite sa Pošaljite Fejsbuk gugl+
  • Štampaj Odštampaj stranicu
  • Trajni link http://p.dw.com/p/Qrd0
  • Datum 13.01.2011
  • Podelite sa Pošaljite Fejsbuk gugl+
  • Štampaj Odštampaj stranicu
  • Trajni link http://p.dw.com/p/Qrd0