1. Inhalt
  2. Navigation
  3. Weitere Inhalte
  4. Metanavigation
  5. Suche
  6. Choose from 30 Languages

Politika

Zlatna groznica jača nego ikad

Već godinama cena zlata zna samo za jedan pravac – naviše. Prvo su zlato kupovali samo privatni i institucionalni investitori, sada su se na tržištu kao veliki kupci pojavile i centralne banke.

default

Zlato dvostruko skuplje nego pre dve godina

„Ka zlatu vuče, od zlata zavisi sve. Ah, mi siromašni“, pisao je Johan Volfgang fon Gete u Faustu – i to je tačno i dan danas. Pri tome, zlato ne donosi nikakve kamate, leži negde sklonjeno, postoji opasnost krađe i neobrađeno teško da bilo čemu služi. Unca zlata deluje prilično nezanimljivo, teška je 31 gram, kao dva reda table čokolade – i uprkos svemu tome na ceni je većoj nego ikada.

„Zlato je uvek na ceni u vremenima krize ili kada ljudi očekuju krizu. S obzirom na finansijsku situaciju mnogih zemalja takvu krizu ljudi sada očekuju“, kaže Fridrih fon Mecler, vlasnik privatne banke Mecler čije je sedište u Frankfurtu na Majni.

Uplašeni od dužničke krize koja preti Evropi i političke nestabilnosti u SAD, mnogi investitori beže u navodno sigurnu luku: trenutno unca zlata košta više od hiljadu i po dolara i dvostruko je skuplja nego pre dve godine. „Zlato trenutno deluje kao čvrsta stena u buri. Mislim da će biti na ceni sve dok ne budu rešene dužničke krize u Evropi i SAD“, procenjuje Eugen Vajnberg, analitičar tržišta sirovina u Komercbanci.

Krajem devedesetih unca bila 300 dolara

Nije uvek tako bilo. Krajem devedesetih godina unca zlata koštala je samo 300 dolara što je jedva pokrivalo troškove proizvodnje. Tada je inflacija bila suzbijena i centralne banke nisu smatrale da je potrebno da papirni novac podupiru zlatom. Australija je, na primer, 1997. godine za šest meseci prodala dve trećine rezervi zlata i time dodatno oborila cenu.

Proizvodnja je bila smanjena širom sveta, zatvarani su rudnici zlata, samo u Južnoj Africi bez posla je ostalo 200 hiljada rudara. Cena unce zlata bila je 2000. godine 272 dolara, dvadeset dolara manje od cene proizvodnje. Ali, posle napada 11. septembra 2001. godine sve se promenilo. Kako bi sprečile recesiju centralne banke preplavile su tržišta novcem, kamate su se ubrzano kretale u pravcu nule i ponovo se pojavila opasnost inflacije. Rasle su cene sirovina i namirnica, u SAD je počeo da raste mehur na tržištu nekretnina.

NO FLASH Euro-Münze

Potražnja za zlatom posebno raste u vreme krize evra


Nakon toga usledila su tri talasa potražnje zlata koja su dovela do rasta cene: 2008. godine kada je bankrotirala velika američka banka Leman, 2010. kada je postalo jasno da je Grčka prezadužena i 2011. godine kada se videlo da Evropska monetarna unija ima silne muke da izađe na kraj sa dugovima perifernih zemalja – Irske, Portugalije i Španije.

Otada u trci za zlatom nema pauze. Zlato je mnogo više od obične sirovine, ocenjuje se u analizama Komercbanke i konstatuje da trenutni razvoj „pokazuje da zlato nije samo zaštita od inflacije, pokazatelj nesigurnosti i zamena za dolar“, nego i moneta koja profitira od slabosti dve velike valute – evra i dolara.

Veruje se da će cena dalje rasti

To mišljenje deli i finansijski savetnik Vilhelm Pajneman koji je u Getingenu kupio praznu štedionicu sve sa trezorom i od 2005. godine za svoje klijente kupuje zlatne poluge. „Ti investitori smatraju da će cena zlata u odnosu na papirni novac i dalje rasti“, izjavio je Pajneman za Handelsblat.

Međutim, neki drugi analitičari pozivaju na oprez. Za Suzanu Štajnman iz banke Kvirin mnogo je razumnije„da se imovina uvek rasporedi na više strana. To je slučaj i sa zlatom. Privatni investitori trebalo bi deo novca da ulože i u zlato, ali odlučiti se samo za ulaganje u zlato, prema mom mišljenju, predstavlja rizik koji, na žalost, danas mnogi potcenjuju“.

Prema procenama Banke Baden Virtemberga cena unce zlata porašće do 1.750 dolara, jer zlato ne kupuju samo privatni investitori, nego i hedž fondovi i drugi institucionalni investitori (banke, fondovi, osiguranja) kako bi se zaštitili od slabog dolara. Međutim, rastu cena najviše doprinose centralne banke. Tako je meksička centralna banka nedavno kupila sto tona zlata, a rezerve zlata povećavaju i Kina, Rusija, Tajland i druge zemlje ubrzanog razvoja. S druge strane, razvijene zemlje su prestale da prodaju zlato.

SAD imaju rezerve zlata od 8.133 tone, Nemačka ima 3.401 tonu. Ukupno, procenjuje se da centralne banke imaju rezerve od 27.300 tona zlata, a ako se uračunaju i rezerve MMF i bazelske Banke za poravnanja onda je to 30.800 tona – petina od ukupno 165.000 tona zlata koliko je ukupno od početka pisane istorije iskopano iz zemlje.

Autori: Rolf Venkel / Nenad Briski
Odg. urednik: Nemanja Rujević