Zid plača - poprište borbe za prava žena

Boni Ras, ubeđena cionistkinja i konzervativna Jevrejka, nije ni slutila da bi njeno ime moglo da se nađe na sudskoj tužbi protiv države Izraela. Ali, baš to se desilo u aprilu ove godine. Tužba je donela istorijsku pobedu ženama koje su se borile za pravo da se prema sopstvenim običajima mole pred Zidom plača u Jerusalimu.

Molitve na tom mestu su postale tradicija 1967, kada je Izrael osvojio taj deo Jerusalima u Šestodnevnom ratu. U ovom slučaju se radi o tradiciji ultraortodoksnog haredskog judaizima, koji nalaže da se muškarci i žene mole odvojeno, pri čemu žene smeju da se mole samo - ćutke. Konzervativni karakter haredskog judaizma ogleda se i u činjenici da u publikacijama – pa i novinama – koje objavljuju njegovi pripadnici – nema slika žena. Međutim, 2009. godine, žene koje su se molile pred Zidom plača prestale su da ćute, a počele su i da nose talit, svileni šal kojom se za vreme molitve pokriva glava. Boni Ras za Dojče vele kaže: “Mi ne želimo da budemo muškarci. Mi smo pobožne i obrazovane i prihvatile smo i haredske zapovesti od kojih su žene ranije bile izuzete. Zid plača pripada svima nama.”

Nema kršenja običaja

Ovaj stav je uznemirio mnoge – ne samo ultraortodoksnu haredsku zajednicu, već i državu – koja samu sebe definiše kao demokratsku i jevrejsku. On je ukazao na jedan od osnovnih problema u izraelskom društvu, a to je definicija jevrejskog, jer ona može biti vrlo široka, ali i usko shvaćena – kao što nalaže haredska tradicija, dominantna još od 1948. i osnivanja izraelske države. Ženama koje su rešile da promene tu tradiciju pred Zidom plača nije bilo lako: muškarci odani starim običajima su ih napadali, često i fizički, a sa svetog mesta ih je terala i policija. Zbog toga su na kraju podnele tužbu koju je sud rešio – u njihovu korist. Nošenje šala i čitanje Tore naglas pred Zidom plača ne predstavljaju kršenje lokalnih običaja, ni reda i mira, pa nema razloga da im se zabrani njihov način molitve, odlučio je sud.

Društvo je podeljeno

Ovaj slučaj je izazvao javne diskusije u Izraelu, a poslednje ankete pokazuju da je 56 građana te zemlje na strani žena koje su podnele tužbu. To je značajan podatak ako se zna da su ultraortodoksni Jevreji tokom istorije Izraela uglavnom bili na ključnim pozicijama u državi. Pod njihovom kontrolom su bili institucija braka, imigracija ili obrazovanje, baš kao i odgovor na pitanje: šta znači biti Jevrejin. To je počelo da smeta sekularno nastrojenim Izraelcima; mnogi su vršili pritisak na premijera Benjamina Netanjahua da formira vladu u kojoj nema ultraortodoksnih Jevreja, što je on i učinio posle izbora u januaru. Pripadnici haredske tradicije osećaju da gube uticaj, i spremni su da se žestoko bore da bi ga povratili. Prvi korak u toj borbi će svakako biti žalba na odluku suda o ponašanju žena pred Zidom plača.

Autori: Vanesa Obrajen / Saša Bojić

Odg. urednca: Ivana Ivanović