1. Inhalt
  2. Navigation
  3. Weitere Inhalte
  4. Metanavigation
  5. Suche
  6. Choose from 30 Languages

Politika

Zid je bio strašan, apsurdan i smešan

U podeljenom Berlinu bilo je mnogo ljudi iz Jugoslavije. Donosimo sećanja na dva Berlina srpskog pisca i novinara Milorad Živkovića, Elizabete Kopić iz Slavonskog Broda i oca i sina poreklom iz BiH Kemala i Sauda Tokić.

Ostaci Berlinskog zida

Ostaci Berlinskog zida

Milorad Živković

Milorad Živković

Nakon što je završio fakultet u Zagrebu i odslužio vojni rok, Milorad Živković je 29. decembra 1978. godine stigao u Berlin. Istraživao je nemačke i engleske putopise po Balkanu u 17. i 18. veku, i to je trebalo da bude tema njegove doktorske diseratcije na univerzitetu Zapadnog Berlina. Živković je o Berlinu maštao od ranog detinjstva. Još zbog priča njegove tetke koja se još pred II svetski rat doselila u Berlin i njegovog strica koji je bio pilot i imao redovnu liniju na relaciji Beograd-Beč-Berlin, Živković je ovaj grad doživljavao kao nestvarnu najveću severnu prestonicu između Pariza i Moskve. Još se seća svog prvog utiska kada je stigao u Berlin:

„Zapanjivala me ta tišina koja vlada u njihovom gradskom prevozu, bez obzira da li je to metro, autobus ili prigradska železnica. Kod nas je to sasvim drugačije, ima ljudi koji se svađaju, pevaju… a ovde svi ili ćute ili čitaju novine. To je bio taj prvi utisak, toliko veliki grad, tako mnogo ljudi, a tišina.“

„Zid je bio strašan, apsurdan i smešan“

Sa Berlinskim zidom susreo se odmah po dolasku. Voz koji je iz Zagreba vodio preko Minhena stizao je na železničku stanicu u Istočnom Berlinu. Strogi i zloglasni istočno-nemački carinici bili su tog dana dobro raspoloženi, priseća se Živković, pa je carinska kontrola na granici za Zapadni Berlin umesto tri sata trajala svega dvadesetak minuta. „Taj zid bio je veoma solidno, onako nemačko-pruski urađen, ali potpuno mi je izgledalo kao u nekom nadrealističkom filmu, jednostavno neverovatno da kroz centar grada ide tako jedan visoki zid sa bodljikavom žicom na vrhu. Delovao je i strašno, i apsurdno i smešno!“

Kirche der Versöhnung Berlin Bernauer Straße Mauer DDR Flash-Galerie

Živković je u Zapadnom Berlinu završio svoj doktorat, radio kao dopisnik NIN-a i osnovao porodicu. Život ga u Istočni Berlin nije vodio često, povremeno je posećivao rodbinu svoje supruge ili vodio najmlađu ćerku u lutkarsko pozorište u kojem je cena od pola marke bila simbolična. Ujedinjenje Nemačke i rušenje Berlinskog zida dočekao je euforično, lutajući do zore po Istočnom Berlinu sa svojim prijateljima.

Berlinci nerado odlaze u druge kvartove

Mnogi su se nakon ujedinjenja odselili u nekadašnje istočne kvartove, jer je stanarina bila jeftinija, međutim, Živković je do danas ostao veran zapadnom delu grada. „Berlin je ogroman grad i svako živi u svom kvartu. Moj je deo grada ovaj Šarlotenburg i kada idem u Novi Keln ili Krojcberg osećam se kao da idem u drugi grad, iako je to bivši Zapadni Berlin. To isto važi i za Istočni. Odem s vremena na vreme, ali se oseća razlika, ne toliko po arhitekturi, već po mentalitetu i ponašanju ljudi. Ja sam jednostavno naviknut na ovaj deo, na ovaj trg, gde dolazim 30 godina, osećam se veoma prijatno. Sa svim mojim prijateljima i poznanicima se sastajem ovde ili u još dva-tri kafića u okolini.“

Na sledećoj strani:

Vikendica ispod Zida