Zemljotres u Čileu pomerio Zemlju

Najjednostavniji model Zemlje jeste kugla koja se okreće sama oko sebe. Rotaciona osovina je malo nakrivljena i zbog toga se na Zemljinom putu oko Sunca smenjuju godišnja doba. Međutim, ako se bolje pogleda ta školska mudrost se pokazuje kao zabluda. Tako Zemlja manje liči na kuglu, a više na izbrazdan krompir – ne samo zbog planina i klisura, nego i zbog toga što je Zemljina masa neravnomerno raspoređena. Zbog toga je različita i Zemljina teža na različitim tačkama planete.

Dan kraći za 1,26 mikrosekundi

A ako se još pažljivije pogleda onda ni predstava Zemlje kao krompira nije sasvim odgovarajuća, jer je unutrašnjost zemlje tečna i užarena, u neprestanom pokretu, a ploče koje čine njenu površinu ne samo da se češu jedna o drugu, nego se i podvlače jedna ispod druge i tonu u dubinu. To se dogodilo i ispred obala Čilea 27. februara.

Sada su naučnici iz Američke svemirske agencije, NASA, izračunali da je zemljotres snage 8,8 stepeni Rihterove skale promenio i oblik naše planete tako da je od kraja februara dan kraći 1,26 mikrosekundi. Razlog se može objasniti slikom klizačice na ledu koja se sprema da napravi piruetu: kada iz okreta sa raširenim rukama privuče ruke brže se okreće oko sopstvene ose jer se smanjuje momenat inercije.

Prema proračunima naučnika iz NASA to se dogodilo i sa Zemljom – ispred Čilea komad Zemlje potonuo je ka njenom središtu i tako je promenjena raspodela mase planete. Tu tezu potvrđuju i merenja istraživačke stanice Nemačkog geodetskog istraživačkog instituta u Čileu. Prema tim merenjima stanica se pomerila za tri metra. To bi bilo najveće pomeranje ikada zabeleženo u regionu. Prilikom velikog zemljotresa u Peruu 2001. godine pomeranje je iznosilo pola metra.

Nema razloga za zabrinutost

Prema mišljenju američkih naučnika malo se pomerila i Zemljina osa. Razloga za zabrinutost nema, ali je interesovanje za geometriju Zemlje izuzetno veliko. Istraživačke stanice u celom svetu sada proveravaju da li se zaista mogu i izmeriti teorijske pretpostavke američkih naučnika.

Zanimljivo je što su takva merenja uopšte moguća, jer je i bez zemljotresa Zemljina osa u neprestanom kretanju. Njen presek sa površinom zmijasto varira za nekoliko metara oko geografskih polova u ciklusu od 435 dana. „Zemlja bi se mogla zamisliti kao loše balansirana automobilska guma“, kaže Gerhard Bojtler, direktor Švajcarskog astronomskog instituta. Razlog te neizbalansiranosti je pomeranje mase u unutrašnjosti planete, mada geolozi nisu sasvim sigurni u to. Pomeranje izazvano zemljotresom u Čileu samo je nova mana na ionako ulubljenom točku.

I manja pomeranja moguće je izmeriti. Na primer, u Bernu se od 1992. godine svakodnevno meri položaj Zemljine ose sa greškom od samo nekoliko milimetara. Astronomi koriste i satelitski navigacioni sistem (GPS) uz pomoć 200 specijalnih prijemnika raspoređenih po celom svetu. Kako se GPS sateliti pomeraju nezavisno od Zemlje oni registruju svaku promenu njenog položaja“, piše „Zidojče cajtung“.

Pripremio: Nenad Briski

odg. urednica: I. Ivanović