1. Inhalt
  2. Navigation
  3. Weitere Inhalte
  4. Metanavigation
  5. Suche
  6. Choose from 30 Languages

Izbor iz štampe

Zemljotres na Vol stritu

Osnovna tema komentara u današnjoj nemačkoj štampi jesu najnoviji događaji na Vol stritu. Komentatori se bave i misijom EU na Kavkazu i odlukom Brisela da za sada ne odmrzne sporazum o trgovini sa Beogradom.

Podizanje banaka iz pepela novcem poreskih obveznika?!

Podizanje banaka iz pepela novcem poreskih obveznika?!

Povodom zbivanja na najvažnijem svetskom finansijskom tržištu list „ Velt“ iz Berlina piše:

„Takvog zemljotresa od „crnog petka“ 1929. godine nije bilo. Bankari u Vol stritu su pred ruševinama neviđenih razmera. Od nekadašnjih pet najmoćnijih investicionih banaka najveće privrede sveta preostale su još samo dve. Dominacija starog Vol strita je prošlost. Odluka američke vlade da u slučaju Leman bradersa ne posegne za novcem poreskih obveznika je u svakom slučaju poruka da banke koje su zbog sopstvene lakomislenosti zapale u teškoće ne mogu bezgranično da računaju na pomoć države. Dosadašnja praksa da se dobici iz špekulacija privatizuju, a gubici nadoknađuju javnim sredstvima takođe pripada prošlosti.

Reorganizacija globalnih finansijskih institucija odavno je počela. Princip univerzalnih banaka koji je na snazi u Nemačkoj ponovo je dobio na značaju. Uprkos tome, posledice će se osetiti i u Nemačkoj – ne samo kratkoročno u vidu potresa na berzama i otežanog izvoza. Vraćanje bezbednosti i stabilnosti ima svoju cenu: odricanje od velikih rizika i inovacija oslabiće dinamiku svetske privrede“, piše „Velt“.

List „ Ekspres“ iz Kelna komentariše kako američka finansijska kriza već godinu dana potresa svet.

„Banke bankrotiraju, bivaju prodate ili ih spasavaju ogromnim novcem poreskih obveznika. Desetine hiljada ljudi ostaju bez posla. Kursevi na berzama dramatično padaju, ljudi su zabrinuti za svoj novac. Krah Lemana samo je privremeni vrhunac katastrofe nesumnjivo izazvane pohlepom za sve većim profitima. Neizbežna je preorijentacija. Hitno je potrebna međunarodna kontrola kako bi se takve katastrofe sprečile već u začetku“, piše „Ekspres“.

O istoj temi berlinski „ Tagesšpigel“ piše:

„Ma kako bile teške posledice, poli tička kriza otvara mogućnost da se nešto preduzme protiv pr ivatno organizovane anarhije finansijske industrije sa njenim slobodnim zonama od Kajmanskih ostrva do Hongkonga. Ukoliko ministri finansija i guverneri centralnih banaka i dalje ne žele nešto da učine , onda bi parlamenti trebalo da pokrenu neophodne reforme. Bolje prilike da se finansijska industrija zaštiti od sopstvenih razornih sila i vrati osnovnim zadacima sk oro neće biti“, upozorava „Tagesšpigel“ iz Berlina.

O misiji EU na Kavkazu list „ Rajnpfalc“ piše:

„Niko ne bi trebalo da očekuje čuda od misije. Misija koju je još od 1992. na licu mesta i koju je uputio OEBS niti je uspela da spreči rusko – gruzijski rat prošlog avgusta, niti d a unapredi politički proces na K avkazu. Misija EU pre je poruka Gruziji i Rusiji: “Posmatramo vas. Pratimo situaciju. Vredno je pažnje koliko konsekventno EU izbegava pitanje ko je započeo rat . Na osnovu svega što se do sada zna Tbilisi je prvi pokrenuo vojsku. Bilo bi dobro da su ministri spoljnih poslova juče izrekli bar jedan prekor na račun Gruzije, kao što su to prethodno morali da učine predsednici vlada i država na vanrednom sastanku na vrhu početkom septembra. Ali, za Evropu je najvažnije da naftovodi ostanu netaknuti i da i dalje nesmetano pritiče nafta. Najtačniji naziv za takvo ponašanje jeste: realna politika“, piše list „Rajnpfalc“.

Povodom holandskog stava prema Srbiji na jučerašnjem zasedanju ministara spoljnih poslova EU minhenski list „ Zidojče cajtung“ piše:

Vlada u Beogradu takav pristup može da smatra nepravednim. Međutim, novi ustupci bili bi na štetu kredibiliteta EU. Tokom proteklih godina Brisel je pokazao mnogo razumevanja za proevropske stranke u Beogradu – poslednje što je učinio bilo je parafiranje Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju neposredno uoči majskih izbora. Pregovara se o viznim olakšicama, predsedniku Tadiću obećano je da bi Srbija iduće godine mogla postati kandidat za članstvo. Dalje približavanje Evropskoj uniji zavisi isključivo od vlasti u Beogradu. Ministri juče ni u kom slučaju nisu zalupili vrata. Ukoliko Srbija uskoro uhapsi preostale haške optuženike i izruči ih sudu sporazum o trgovini stupiće na snagu već u oktobru“, piše list „Zidojče cajtung“.

Drugi veliki nadregionalni list „ Frankfurter algemajne cajtung“ bavi se namerom Beograda da se obrati Međunarodnom sudu pravde povodom kosovske nezavisnosti i piše:

„U 21 prestonici EU koja je priznala Kosovo sa nezadovoljstvom se gleda na srpsku inicijativu. Naime, za misiju EU na Kosovu ne bi bilo dobro da Međunarodni sud pravde zaključi da je nezavisnost problematična. S druge strane, EU ne može Beograd javno da odvraća od namere da zatraži međunarodnopravno tumačenje. U tom slučaju delovala bi kao neko ko je uhvaćen na delu i nastoji da izbegne reč suda. Međutim, bar teorijski za EU postoji mogućnost da osujeti srpsku zamisao. Za obraćanje sudu u jednostavnim slučajevima dovoljna je prosta većina u Generalnoj skupštini UN koju ne bi bilo teško obezbediti. Međutim, kada je reč o pitanjima kojima se pridaje poseban značaj potrebna je dvotrećinska većina i takvu većinu prilično je teško organizovati“, piše list „FAZ“.

  • Datum 16.09.2008
  • Autor Priredio Nenad Briski
  • Podelite sa Pošaljite Fejsbuk gugl+
  • Štampaj Odštampaj stranicu
  • Trajni link http://p.dw.com/p/FJ0l
  • Datum 16.09.2008
  • Autor Priredio Nenad Briski
  • Podelite sa Pošaljite Fejsbuk gugl+
  • Štampaj Odštampaj stranicu
  • Trajni link http://p.dw.com/p/FJ0l