1. Inhalt
  2. Navigation
  3. Weitere Inhalte
  4. Metanavigation
  5. Suche
  6. Choose from 30 Languages

Evropa

Zemlje bivše Jugoslavije svaka za sebe u EU

Posledice ratnih dešavanja koja su pratila raspad Jugoslavije umnogome su usporile evrointegracije tog regiona. Gde se koja od tih zemalja nalazi sada, dvadeset godina od početka raspada Jugoslavije?

default

Kako doći do EU?

Nekadašnja Jugoslavija smatrana je za jednu od prvih istočnoevropskih zemalja koja je mogla da ispuni uslove za ulazak u Evropsku uniju. Iako je imala sopstveni politički model, kome su mnogi zamerali nedostatak demokratije, Socijalistička Federativna Republika Jugoslavija imala je dobre kulturne, ekonomske i političke odnose sa Zapadom.

Međutim događaji koji su pratili raspad Jugoslavije bili su razarajući za ceo region, čije evropske integracije tada nisu samo zaustavljene, već su otišle mnogo koraka unazad.

Boris Tadic und Fredrik Reinfeldt

Predsednik Srbije Boris Tadić predaje kandidaturu za članstvo u EU

„Rat i ratne strahote su one koja se mogu kriviti za ono što se dešavalo - za kašnjenja u integracijama. U umovima ljudi stvorila se slika da Zapadni Balkan nema ništa zajedničko sa ostatkom Evrope, upravo zbog onoga što se dešavalo tokom rata“, ocenjuje analitičar pri Centru za evropske političke studije u Briselu, Vasilis Maragars.

I dok su se novonastale države u regionu oporavljale, svaka od svojih rana, u evrointegracionom procesu pretekle su ih Baltičke zemlje, neke države Centralne Evrope, Malta, Kipar, a zatim i Bugarska i Rumunija.

Hrvatska najbliže članstvu u EU

Danas su, izuzev Slovenije koja je od 2004. članica Evropske unije, nekadašnje jugoslovenske republike svaka na svom stepenu napretka ka EU. Hrvatska je trenutno najbliža članstvu i u završnoj je fazi pristupnih pregovora. Makedonija ima status kandidata od 2005, ali i problem oko zvaničnog imena zemlje sa susednom Grčkom.

Slowenien Kroatien EU Borut Pahor und Jadranka Kosor

Sporazum sa Slovenijom bio jedna od najtežih prepreka na putu Hrvatske ka EU

Napredak Srbije uslovljen je završetkom saradnje sa tribunalom u Hagu, dok je BiH rastrzana unutrašnjim nesuglasicama između dva entiteta (Federacije BiH i Republike Srpske) i tri naroda (Srba, Hrvata i Bošnjaka) koji tu žive. Crna Gora nema otvorenih pitanja i procenjuje se da bi ona mogla imati i najlakši put ka zajednici evropskih zemalja, za razliku od Kosova, koje nije priznato kao država od pet članica Evropske unije.

„Jedina zemlja koja može da uđe u Evropsku uniju u ovom momentu, pošto ispuni sve uslove, biće možda Hrvatska 2012. godine. I to je to. Sve ostale zemlje su na različitim stepenima pristupanja EU, i moraju da prođu ceo put“, kaže izvestilac Evropskog parlamenta za BiH Doris Pak.

Postoji li ex-Yu paket?

Istovremeno, mogla su se čuti i različita mišljenja kako bi trebalo da izgledati proširenje Evropske unije na Zapadni Balkan. I dok se u pojedinim scenarijima može čuti reč „paket“, po ugledu na istovremeni prijem 10 novih članica iz 2004. godine, većina se ipak zalaže za to da bi svaka od nekadašnjih republika bivše Jugoslavije trebalo da pristupi EU onoga trenutka kad se proceni da je sama spremna za taj korak.

„O tome da li će doći do paketa i kakve veličine će biti taj paket, odlučuju, pre svega, zemlje kandidati dinamikom i dubinom promena koje moraju da izvrše. One koje su brže, svakako mogu i bez paketa, a one koje su spore, mogu se naći zajedno u paketu. Na kraju krajeva, nikom se ništa ne može pokloniti”, kaže specijalni izvestilac Evropskog parlamenta za Srbiju Jelko Kacin.

Zaokruživanje ujedinjene Evrope

Anti-EU Graffiti in Belgrad

Grafit u Beogradu

Iako je iz Brisela više puta potvrđena evropska perspektiva zemalja Zapadnog Balkana, ipak se očekuje da posle ulaska Hrvatske u Evropsku uniju prođe izvesno vreme pre nego što će sledeća od država nekadašnje Jugolsavije uspeti da ostvari taj cilj. Iako sve one pokazuju predanost svom evropskom putu, rade i napreduju na njemu, potrebno je vreme kako bi se ispunili uslovi neophodni za članstvo. Ovoga puta, poučena iskustvima pređašnjih proširenja, Evropska unij insistira da nove članice budu potpuno spremne da prate evropske mehanizme i da imaju usklađene svoje standarde i zakone sa evropskim.

I dok se često može čuti da u Evropskoj uniji postoji tzv. „zamor od proširenja“, mnogi će reći da je pre u pitanju oprez, ali i da je dobrobit procesa proširenja obostrana. Sa jedne strane, zemlje nekadašnje Jugoslavije moraće tako da prođu kroz neophodne reformske procese, a EU će, sa druge strane, njihovim prijemom zaokružiti zonu stabilnosti i bezbednosti praktično na celom evropskom kontinentu.

„Bez Jugoistočne Evrope, ili ako želite Zapadnog Balkana, ne možemo da govorimo o ujedinjenoj Evropi, što je i konačan cilj izgradnje ujedinjene Evrope“, kaže Edvard Kukan, šef delegacije Evropskog Parlamenta za odnose sa Albanijom, BiH, Srbijom, Crnom Gorom i Kosovom.

Za sad niko ne želi da govori o vremenskim odrednicama kada bi se sve zemlje nastale raspadom Jugoslavije mogle naći ponovo u zajedničkoj kući, ovoga puta evropskoj. Ipak većina ne govori o godinama, već o deceniji.

Symbolbild EU und Slowenien, Kroatien, Bosnien-Herzegowina, Serbien Montenegro, Mazedonien, Kosovo Flash-Galerie

Autorka: Marina Maksimović, Brisel

Odgovorni urednik: Ivan Đerković

  • Datum 30.08.2010
  • Podelite sa Pošaljite Fejsbuk gugl+
  • Štampaj Odštampaj stranicu
  • Trajni link http://p.dw.com/p/OBph
  • Datum 30.08.2010
  • Podelite sa Pošaljite Fejsbuk gugl+
  • Štampaj Odštampaj stranicu
  • Trajni link http://p.dw.com/p/OBph