Zemljani i dalje maštaju o selidbi na Mars | Izbor iz štampe | DW | 07.08.2012
  1. Inhalt
  2. Navigation
  3. Weitere Inhalte
  4. Metanavigation
  5. Suche
  6. Choose from 30 Languages

Izbor iz štampe

Zemljani i dalje maštaju o selidbi na Mars

Regionalna i nadregionalna štampa u Nemačkoj danas najveću pažnju posvećuje uspešnom sletanju Mars-rovera na Crvenu planetu, značaju, ali smislu jedne takve misije, koja košta prilično mnogo novca.

„Americi su potrebne nove perspektive i novi ciljevi, kako bi bila u poziciji da naglašava svoju posebnost. Potreban joj je trijumf koji će ljudima dokazati, kako žive u jednom od najboljih političkih sistema, u jednoj slobodnoj i moćnoj zemlji, u kojoj ništa nije nemoguće, ako se dovoljno želi. U tom smislu, Kjuriositi nije samo naučni ili tehnički projekat veka, već veoma važan korak u otkrivanju svemira. Misija bi trebalo da bude temelj za let do susednih planeta sa ljudskom posadom u narednih 20 godina. Doduše, fascinacija univerzumom ne skreće baš pažnju sa problema na planeti Zemlji, ali otvara nove vidike“, piše Štutgarter nahrihten.

„Kjuriositi je osnova za dalji napredak u ovakvim projektima. Takvi pomaci postali su naša nasušna potreba. Ali da bismo u tome uspeli, moraćemo da zavirimo u svet van zakona fizike i probamo nezamislivo. Rezultati možda neće biti odmah primenjivi, ali pokazalo se da oni ipak nakon više godina ili pak decenija, pomažu i osvajanju svemira“, komentariše Braunšvajger cajtung.

Slavlje u kontrolonoj sobi NASA, nakon uspešnog sletanja

Slavlje u kontrolonoj sobi NASA, nakon uspešnog sletanja

„Nikada do sada nije bilo moguće tako precizno, pouzdano i višestrano istraživanje Marsa, pa i potraga za životom na ovoj planeti. Životom? Da, upravo se sve oko toga vrti. Jer nijedno drugo naučno pitanje ne može biti važnije od razmišljanja o životu na nekoj drugoj planeti. Od kada ljudi posmatraju nebo i zvezde, oni se pitaju ima li života i u nekom drugom delu svemira? Ima li inteligencije još negde, sem na našoj planeti i ima li života uopšte? Dakle, traga se za odgovorom na pitanje, šta je za život potrebno. Ali i dan danas nauka nema odgovor na to pitanje. Postoje samo procene, predviđanja i pretpostavke“, piše Saksiše cajtung iz Drezdena.

„Bila je to senzacionalna tehnička predstava! Sada će Kjuriositi - u naredne dve godine, istraživati planetu Mars. Uzorke i rezultate prosleđivaće direktno naučnicima na Zemlji. Drugim rečima, nauka snažno napreduje, pa tako i potraga za susedima u svemiru, iako se u ovom slučaju ponajviše radi o istraživanju terena“, navodi se u komentaru lista Noje prese iz Hanovera.

„Nije ni čudo što su naučnici istraživačkog centra NASA delovali kao da je u igri bila opklada. Jer se ova institucija suočava sa smanjivanjem budžeta. Sredstva za istraživanje svemira, a samim tim i radna mesta brojnih naučnika su zagarantovana. Zbog toga je sletanje Mars-rovera Kjuriositi na Crvenu planetu moralo biti uspešno. Misija na Marsu je prestižan projekat koji u senci ostavlja druge, slične projekte, pa i nemilost u kojoj su se Amerikanci našli zbog zavisnosti od ruskog svemirskog programa i pomoći u transportu do Svemirske stanice“, piše Donaukurir.

San o letu na Mars sve bliži

San o letu na Mars sve bliži

„Mali korak za čoveka, a veliki za čovečanstvo – tu patetičnu rečenicu izgovorio je Nil Armstrong po sletanju na Mesec 1969. godine. Poruka je obišla svet, a izgleda da je i dalje u sećanju mnogih. Vreme je pokazalo da je čovek u stanju podjednako dobro, ako ne i bolje da otkriva svemir – od robota i sondi“, stoji pored ostalog u komentaru lista Nirnberger cajtung.

„Fascinacija svemirom je neuništiva. U velikoj radosti zbog uspešnog sletanja Mars-rovera, koji je uzgred opremljen nemačkom tehnologijom, ne treba zaboraviti da je ta fascinacija samo deo motivacije. Ekonomski aspekt ovakvih projekata oduvek su igrali i igraće veliku ulogu, bilo da je reč o potrazi za sirovinama ili o mogućnosti da Zemljani ubudućnosti nasele neku drugu planetu. Taj oblik neoimperijalizma odgovara prirodi Homo sapiensa. Paradoks u svemu tome je činjenica da mi danas daleko više znamo o sunčevom sistemu, nego o dubinama mora na našoj planeti. Jer najveći ekosistem je samo delimično istražen. A tamo se krije mnogo više odgovora i mogućnosti nego na Marsu“, komentariše Landescajtung.

Pripremio: Jakov Leon
Odgovorni urednik: Ivan Đerković

  • Datum 07.08.2012
  • Ključne reči mars
  • Podelite sa Pošaljite Fejsbuk gugl+
  • Štampaj Odštampaj stranicu
  • Trajni link http://p.dw.com/p/15kzX
  • Datum 07.08.2012
  • Ključne reči mars
  • Podelite sa Pošaljite Fejsbuk gugl+
  • Štampaj Odštampaj stranicu
  • Trajni link http://p.dw.com/p/15kzX