1. Inhalt
  2. Navigation
  3. Weitere Inhalte
  4. Metanavigation
  5. Suche
  6. Choose from 30 Languages

Mozaik

Zemlja za cveće po receptu Indijanaca

Svake godine Nemačka iz Baltičkih zemalja, Finske i Švedske uveze 14 miliona kubnih metara treseta za proizvodnju zemlje za cveće. Posledice su velike štete po okolinu. Ta eksploatacija mogla bi uskoro biti prošlost.

Plastični džak od 10 litara ovakve zemlje košta osam evra

Plastični džak od 10 litara ovakve zemlje košta osam evra

Na Akademiji za baštovanstvo u Rajnland-falcu eksperimentalno se uzgaja povrće. Cvekla je veća nego bilo gde drugo. Raste brzo i to bez đubrenja i zalivanja. Tlo je pokriveno samo jednim slojem crne zemlje. To je takozvana „Tera Preta“ proizvedena po drevnom receptu amazonskih Indijanaca.

Sirovine dolaze iz tog nemačkog regiona, a u osnovi su seno i baštovanski otpaci, biološki otpad i ostaci iz postrojenja za proizvodnju bio gasa. Sve se prvo samelje, i potom pomeša sa ugljem, bakterijama i plesnima. Taj proces je zaštićen patentom svuda u svetu.

„Ako seljak u Africi želi da proizvodi crnu zemlju mi to podržavamo“, kaže Joahim Bečer rukovodilac projekta. „Mi želimo da se tehnologija širi. I da se što brže, što više površina pokriva na ovaj način. Ne želimo nikoga da ograničavamo. Ali želimo da se određeni postignuti nivo kvaliteta zadrži.“

A i da proizvođači đubriva ne bi ovu plodnu zemlju izgurali sa tržišta.

Pilot postrojenje može da proizvede 150.000 džakova crne zemlje. Plastični džak od 10 litara košta osam evra. Polovina proizvodnje se prodaje direktno, a druga odlazi na istraživačke projekte.

Manje se đubri i navodnjava

Na Akademiji za baštovanstvo u Rajnland-falcu već tri godine se ispituje delovanje plodne zemlje, posebno u uzgoju dekorativnog bilja i vinogradarstvu. Testiranje je pokazalo da „Tera Preta“ vezuje po okolinu štetan ugljen-dioksid. Osim toga, hranjive materije i voda mnogo duže ostaju u tlu.

„To ima mnogo prednosti: manje se đubri, manje navodnjava. To može biti zanimljivo i onima kojima je baštovanstvo hobi. Ali i za zajednicu, gradove i opštine, kao i za javne zelene površine, jer se na taj način može uštedeti novac. I to su veoma interesantni aspekti“, ukazuje Verner Olih iz Baštovanske akademije

Krajem godine počeće da radi prvi veliki proizvodni pogon koji bi mogao da pokrije deo rastuće potražnje baštenskih centara za crnom zemljom po receptu iz Amazona.

Autorke: Kornelija Borman / Daniela Vranković
Odgovorni urednik: Ivan Đerković