Zeleni traže veći porez za bogataše

Frankfurter algemajne cajtung o tome da Zeleni hoće više novca od bogataša i onih sa najvećim platama piše: „Jedan od zahteva koji su delegati na kongresu u Kilu juče zvanično postavili jeste da se stopa poreza za one sa visokim platama poveća na 49 odsto kao i da bogataši moraju da se odreknu dela svog imetka. Osim toga, dogovoreno je da se dugoročno radi na traženju većine sa ciljem da se sprovede reforma poreskog sistema kako bi se porez za bogate izmenio u skladu sa Ustavom.

Ta mera bi se odnosila samo na najbogatije Nemce, one koji imaju milion evra i više, i bila bi vremenski ograničena. Novac koji bi se tako, tokom više godina slio u državnu kasu, a procenjuje se da bi to moglo da bude ukupno 100 milijardi evra, trebalo bi da se iskoristi isključivo za smanjivanje dugova nastalih zbog spasavanja banaka i paketa mera za podstrek konjukture. Zahtev da se poreska stopa za one koji zarađuju više od 80.000 evra poveća na 49 odsto prošao je uprkos tome što su mladi zeleni tražili da ta stopa bude čak 53 odsto.“

Šlezvig Holštajn am zontag koji izlazi u Flenzburgu poredi zelene i SPD: „Ovaj zahtev Zelenih, da se bogati oporezuju, zvuči nekako drugačije nego sličan zahtev socijaldemokrata, jer kada ovi drugi to pomenu, odmah se pomisli na klasnu borbu. To se zelenoj alternativni ne može tako lako „zameriti“ jer su njihove pristalice, u poslednje vreme, pre svega dobro situirani građani koji žive u boljim četvrtima grada. No, upravo zbog toga je zahtev za većim doprinosom bogatih za borbu protiv krize veoma opasan. Takozvani porez za bogataše pogađa one koji su motor ovog društva. Ako ih previše pritegnu, mogli bi da se okrenu od zelenih.“

Bild dam zontag iz Berlina prognozira kako bi ovaj zahtev zelenih mogao da se odrazi na izbore 2013: „Finansijski koncept zelenih donesen na kongresu ovog vikenda održava stvaranost uoči izborne kampanje u 2013. Zahtevom da se poreska stopa za one sa najvećim platama u zemlji poveća sa 42 odsto na 49 odsto, zeleni su se okrenuli svom levom krilu na čijem čelu je Jirgen Tritin. Čem Ezdemir, koji je hteo povećanje na 45 odsto, sad može da se oprosti od birača iz redova bogatijih. Jer zahtev zelenih se na odnosi samo na one sa najvećim platama već i na one sa imetkom. Zeleni se ponovo koncentrišu na svoju klasičnu klijentelu: ekologija i levica. Time kancelarki u mnogome olakšavaju posao, kada se jednom postavilo pitanje nove koalicije: odgovor sigurno neće biti – crno zeleni,“ zaključuje Bil dam zontag.

Veclauer noje cajtung gleda zelene iz perspektive evropske političke scene:
„Zeleni žele da se profilišu kao evropska partija, i to ne samo proklamativno već konkretnim zahtevima. Evropa bi trebalo da ima mnogo više moći nego što je to sada slučaj. Evropa je polje, čudno napušteno, mada se kriza evra ne skida na naslovnih stranica. Politička konkurencija zelenih pomno će pratiti kako birači reaguju na njihovu radikalizaciju. Kratkoročno gledano, taj zaokret ih sigurno neće učiniti omiljenijim.“

Priredila Dijana Roščić
Odg. urednik: Jakov Leon