1. Inhalt
  2. Navigation
  3. Weitere Inhalte
  4. Metanavigation
  5. Suche
  6. Choose from 30 Languages

Politika

Zeleni „marširaju kroz institucije“

Kada je 1980. godine u gradu Karlsrueu u nemačkoj saveznoj državi Baden-Virtenberg osnovana stranka Zelenih, retko ko je verovao da će tri decenije kasnije ta stranka postavljati premijera u toj pokrajini.

Vinfrid Krečman, budući premijer Baden-Virtemberga

Vinfrid Krečman, budući premijer Baden-Virtemberga

„Ne veruj nikome iznad 30“, bio je jedan od omiljenih slogana buntonvnih studenata i uopšte mladih koji su se 60-ih i 70-ih godina prošlog veka suprotstavljali političkom i društvenom sistemu u Nemačkoj. Bilo je to vreme studentskih protesta, vanparlamentarne opozicije i jačanja tzv. novih društvenih pokreta. U prvom redu to su bili mirovni pokreti, potom grupe za zaštitu životne sredine, te feministički pokreti za prava žena. Mada su se bavili različitim temama, zajedničko im je bilo kako uverenje da je za ostvarenje njihovih ciljeva potrebno da se promeni čitav društveni sastav, tako i spoznaja da postojeće političke strukture za to nisu podobne.

Rudi Dučke, legendarni vođa protesta 1968.

Rudi Dučke, legendarni vođa protesta 1968.

Zaključak koji je iz toga izvučen bio je: moramo doslovno da shvatimo tezu studentskog vođe Rudija Dučkea o potrebi izmene sastava iznutra tzv. „dugim maršem kroz institucije“ – moramo da osnujemo vlastitu političku stranku. I 13. januara 1980. je do toga i došlo: u Karlsrueu je osnovana stranka „Die Grünen – Zeleni“.

Antistranačka stranka

Zeleni nisu hteli da budu poput drugih stranaka, oni su želeli da budu drugačiji, nešto novo. Postojeće stranke poput demohrišćana, socijaldemokrata i liberala bavile su se pretežno svetskom politikom u kontekstu hladnog rata, rešavanjem socijalnih pitanja ili stvaranjem povoljnih uslova za uspešan privredni razvoj. Teme poput razoružanja, ekologije ili prava žena nisu ih zanimale.

Ali ne samo svojim temama – Zeleni su se razlikovali i svojim nastupom na političkoj sceni i u javnosti. Umesto uglađenih, uvek urednih i u odelo obučenih političara starog kova, odjednom su se na sceni pojavili mladi, nekonvencionalno odeveni momci i devojke koji su govorili jezikom koji je svako mogao da razume, koji su na sebi nosili farmerke i patike, i u sebi ogromnu žestinu i strastvenost.

Politički establišment nije znao kako da se nosi sa time. Prema njima su pravila političke igre bila jasna. Znalo se ko, šta i kako može i treba da čini. Pojava nedisciplinovanih „haotičara“ u tu šemu se nikako nije uklapala. Čak je i socijaldemokrata Egon Bar, legenda nemačke politike i jedan od tvoraca tzv. politike otvaranja prema Istoku za vreme kancelara Vilija Branta, mirovne i ekološke pokrete nazvao „opasnošću za demokratiju“.

Svaki početak je težak

Protiv nuklearne energije - od nastanka do danas

Protiv nuklearne energije - od nastanka do danas

Odmah nakon osnivačkog kongresa Zelenih 1980. godine u Karlsrueu, neki komentatori su videli kraj te stranke. „Na kraju zelenih nada“ stajalo je u Zidojče Cajtungu. „Haotičnije nije moglo biti“, pisao je Špigel.

Interne svađe oko uključivanja levo-radikalnih skupina bile su prva naznaka, kasnije izuzetno važnog rascepa između dva krila: radikalno-ekoloških takozvanih „fundija“ i više pragmatičnih „realosa“. Ali, i izborom tema su Zeleni zastrašili ponekog birača: zahtevali su raspuštanje NATO-a, zaustavljanje svih atomskih centrala, privredu usmerenu ka ekologiji – i to sve odmah.

Stranku je dodatno ograničavala vlastita politička kultura. Principom rotacije po kojem su se predstavnici u parlamentu menjali na svake dve godine i odredbom da niko ne može istovremeno da bude visoki funkcioner stranke i poslanik u nemačkom parlamentu, Zeleni su često sami sebi bili prepreka na putu ka uspehu. Na prvim saveznim izborima 1980. su osvojili tek 1,5 odsto glasova.

Ali vremenom su osvajali sve više simpatija. Već na izborima 1983. su ušli u savezni parlament Bundestag s 5,6 odsto osvojenih glasova. Temeljna dilema Zelenih – pokret ili stranka – time međutim nije nestala. Tadašnja poslanica Zelenih Petra Keli je ulazeći u Bundestag pokušala da pronađe solomonsko rešenje rečima da stranka i dalje mora da zadrži ciljeve protestnog pokreta.

Bivši ulični borac postao ministar

DW.COM