Zdravi okeani – zdrava hrana

Okeani su najveći snabdevač hranom na svetu. Oko milijardu ljudi direktno zavisi od ribolova. Ali ti ljudi biju neravnopravnu bitku za resurse ispod površine mora: mali ribarski čamci poput ovog ne mogu da se takmiče sa ogromnim brodovima velikih kompanija za ribolov.

Na početku sezone, ogromna flota kineskih brodova kreće u ribolov. Teritorijalni sukobi oko Kine, Vijetnama, Malazije, Indonezije, Bruneja i Filipina u Južnokineskom moru obuhvataju i pravo eksploataciju okeana.

Članice Evropske unije svake godine odlučuju o kvotama za ribolov. Pri tome se vode teški pregovori. Čak i za haringe, koje nisu posebno ugrožene, postoje ograničenja. Ribe mogu da se love samo dok to ne dovodi do trajnog pada populacije.

Ipak, čak i unutar Evropske unije postoje trvenja. Ovde su prikazani španski ribolovci koji negoduju zbog veštačkog grebena koje su britanske vlasti izgradile kod Giblaratara. Taj betonski greben ugrožava njihove mreže.

Kada se mreže zamrse, ostaju na morskom dnu. Ako su rupe na mrežama dovoljno krupne, mlađe ribe mogu da prežive lov. Da bi sprečile uništenje riblje populacije, mnoge države zabranjuju isuviše guste mreže. Već je iscrpljeno tri četvrtine svetskih zaliha ribe.

Izraz „sveža riba“ nekada je značio da se riba jede u blizini mesta gde je ulovljena. To se sada promenilo, pa na evropske tanjire dospeva riba iz Azije, Afrike ili Tihog Okeana. Ulov se često prevozi avionom, da bi se uštedelo vreme. Svake godine iz okeana stiže 90 miliona tona hrane.

Pojedine države zbog toga uzgajaju ribu i to su pretvorile u isplativu granu privrede. Na primer, ribnjaci u Vijetnamu rade prvenstveno za izvoz, i svake godine proizvedu oko milion tona posebne sorte somova.

Uzgajanje riba, čak i u prirodnom uslovima kao što se to radi ovde u Rusiji, ostaje sporno – naime, losos se hrani ribljim brašnom. To znači da najpre valja uloviti ribu za proizvodnju tog brašna. Za četiri kilograma sardina dobija se oko kilogram lososa. Uz to, uzajivači riba zagađuju i okolne vode, bilo preko prihranjivanja ili primenom antibiotika.

Postoje i ribolovci koji sami prodaju svoju robu, poput trgovaca na ovoj pijaci na Mauritaniji. Ali i oni su pod snažnim pritiskom velikih industrijskih flota. Ribolov je moguć samo na pet odsto površine mora – u posebnim priobalnim područjima.

Smeće otežava život u podvodnom svetu. Ovakvi materijali se razlažu veoma sporo, pa njihova količina stalno raste. Plastika ugrožava ptice, ribe, morske sisare i druge vrste životinja. Zato su na konferenciju "Our Ocean" u Vašingtonu pozvani i predstavnici proizvođača plastike – da bi našli način da zauzdaju njeno širenje.

Plastična ambalaža ponekad postane deo gnezda, ali daleko češće završava u crevima ptica. Tamo dovodi do blokade sistema za varenje i životinje umiru u mukama. Jedno od rešenja su razgradivi materijali, kao što je poliactid. Kada je izložen sunčevom svetlu i slanoj vodi, on se raspada i pretvara u mlečnu kiselinu.

Još jedna važna tema na konferenciji „Our Ocean“ je povećanje kiselosti okeana zbog zagađenja i ugljen-dioksida iz vazduha. U okeanima, pH vrednosti su opale od kako je počelo industrijsko doba – sa 8,25 na 8,14. To nosi rizik po organizme poput korala, jer su tako ugroženi skeleti na bazi kalcijum karbonata.