1. Inhalt
  2. Navigation
  3. Weitere Inhalte
  4. Metanavigation
  5. Suche
  6. Choose from 30 Languages

Politika

Zbogom naslednim bolestima

Da li su zahtevi za eventualnu analizu embriona veštačkom oplodnjom opravdani? Političari su na tom planu podeljeni. Lekari i naučnici tvrde je zakon koji bi to omogućio i te kako potreban.

default

Pre-implantaciona dijagnoza

Pretpostavimo da će novim zakonom biti dozvoljeno da se embrioni, koji su nastali veštačkom oplodnjom analiziraju kako bi se ustanovilo da li u sebi nose genetske bolesti, i to pre nego što se ubace u telo majke. Kakve bi to posledice imalo na kliničku svakodnevicu, pitamo profesora Heriberta Kenteniha.
„Ukoliko pre-implantaciona dijagnostika postane svakodnevica u Nemačkoj, računamo sa oko 200 slučajeva, koji bi bili povezani sa veštačkom oplodnjom. Evo kako bi se to odvijalo: Uzmimo na primer da smo danas obavili jednu veštačku oplođenje. Znači uzimamo jednu jajnu ćeliju i spajamo je sa spermatozoidom. Sutradan bi došlo do oplođenja, a prekosutra bismo imali embrion“, kaže profesor Kentenih i dodaje:
„Potom bi verovatno prošlo još dva do tri dana - u tom periodu bi se embrion pretvorio u višećelijski embrion. Tada bismo uzeli deo ćelije i preko noći bi moglo da se ispita, da li one u sebi nose genetske predodređene bolesti.“
Preventivno protiv mogućih naslednih bolesti
Symbolbild Frau Ultraschallbild von Embryo Baby PID

Dvadeset četiri sata kasnije lekari bi imali rezultat i mogli da kažu: ovaj embrion je zdrav, ovaj nije. Potom bi zdrave embrione, po pravilu jedan ili dva, vratili u telo žene - u matericu. Sve u svemu, potrebno je četiri do pet dana, pre početka veštačkog oplođenja.

Kakvi su izgledi na uspeh prilikom veštačke oplodnje, glasi naše sledeće pitanje. Prema rečima Heriberta Kenteniha to zavisi od starosti roditelja. Kada je reč o veštačkoj oplodnji u Nemačkoj, kod oko 30 odsto trudnoća uspeva transfer embriona, drugim rečima ubacivanje embriona u matericu žene. „Kada parovi dođu, najpre im objasnimo da su potrebna dva do tri pokušaja, pre nego što dođe do rođenja deteta. Specifično za pre-implantacionu dijagnostiku jeste da se dodatno ispituje da li je embrion bolestan ili nije.“
Kakvi su izgledi da se odluka promeni?
Ovo do sada nije bilo dozvoljeno. Ali, nakon što je Savezni sud 2010. godine doneo odluku da pre-implantaciona dijagnostika nije zabranjena, mnogo toga će se promeniti u radu ovih lekara, primećujemo.
Na to doktor Kentenih kaže da u reproduktivnoj medicini preovladava mišljenje da je ovo bila dobra presuda. Dve bitne stvari postale su jasne: prvo, da ima smisla raditi analizu, da li se u ćeliji nalaze određene bolesti. I drugo, time ipak nisu širom otvorena vrata kako bi se analiziralo sve moguće…Presuda se uglavnom poklapa sa idejama Lekarske komore iz 2000. godine, kada je rečeno da treba preispitati svaki slučaj pojedinačno. Drugim rečima svaki par koji dolazi na savetovanje ima svoju sudbinu, životnu priču i u zavisnosti od toga, radiće se pre-implantaciona dijagnoza.
Ako par na primer već ima dete koje boluje od mukoviscidoze, zato što su oba roditelja nosioci gena mukoviscidoze, onda se par nalazi pred odlukom o tome, da li želi da pre-implantacionom dijagnozom utvrdi - da li je embrion zdrav ili nije i onda donese odgovarajuću odluku.
Autor: Andreas Cimons, Mirjana Veljković-Kine
Odg. urednik: Jakov Leon