1. Inhalt
  2. Navigation
  3. Weitere Inhalte
  4. Metanavigation
  5. Suche
  6. Choose from 30 Languages

Mozaik

Zbirka zivotinjskih glasova na Univerzitetu u Berlinu, medju najvecima u svetu

30.og oktobra 1951 Ginter Tembrok želeo je da isproba novi mikrofon, napravljen specijalno za namene Zoološkog instituta u Berlinu. Isturivši mikrofon kroz prozor ka dvorištu Instituta, desilo se nesto neocekivano: jedna sovuljaga u slobodnom letu, posetila je svog srodnika koji se nalazio u kavezu za ptice. Ovi prvi zvučni snimci ptica bili su temelj za stvaranje arhiva zivotinjskih glasova. Danas je arhiv Humbolt univerziteta u Berlinu jedan od najstarijih i najvecih zbirki zivotinjskih glasova širom sveta.

Biolog dr. Karl-Hajnc Fromolt sedi u skromnom birou berlinskog Muzeja za prirodne nauke, u kojem miris proslosti Istocne Nemacke jos nije sasvim iscezao:

"Najveca frustracija ....? Ah to su problemi oko tehnike.... kada na primer snimate pola sata i onda shvatite da utikac nije ni bio prikljucen."

Na srecu to se ne desava cesto, kaze kustos druge po velicini zbirke zivotinjskih glasova na svetu. Zbirka obuhvata preko 110 hiljada tonskih snimaka, sacuvanih na 4 hiljade tonskih traka i digitalnih nosaca zvuka.

Fromelt ili kako ga drugacije zovu "Gospodar zivotinjskih glasova", jednom je sedeo od 6 uvece do 6 ujutru u sumi. Ovaj strucnjak za vukove cekao je, cekao i cekao sve dok se najednom tri divlja vuka nisu okupila oko njega. Fromelt je poceo sa njima da govori, onako kao sto to i danas radi:

"Mora li covek da bude totalno otkacen, da bi razgovarao sa vukovima i zavijao kao i oni?"

"Ne vidim zasto bi bio otkacen? Vuk je za mene vrsta kao i svaka druga koja uopste nije opasna."

Doktor Frommelt i njegove kolege čine sve kako bi snimili zivotinjske glasove. Najlepsi trenutak, je kako kaze, "kada mu divlji vukovi odgovore!"

Arhiv Humbolt Univerziteta u Berlinu obuhvata prakticno sve zivotinjske grupe: od ptica, riba, ameba, reptila pa do insekata svih vrsta. A ujedno je i najveca zbirka glasova sisara na svetu.

Dve trecine pribelezenih glasova potice iz zooloških vrtova, a trecinu cine snimci na otvorenom, iz Centralne i Istocne Evrope, sa Kavkaza, Centralne Azije, Severne i srednje Amerike, kao i Severne Afrike i Antarktika. Jedinstven u svetu je snimak krtice, koju je zaposleni Instituta doneo 60.ih godina u studio sa jednog branderburskog polja.

Snimci bogatog arhiva sluze pre svega za istrazivanje ponasanja zivotinja. Trenutno teziste istrazivanja je komunikacija na daljinu izmedju vukova, lisica i sakala."Pokazali smo da polarne lisice mogu da razlikuju izmedju clanova porodice i drugih zivotinja", kaze dr. Fromelt. Takodje postoje izvestaji i o zabljim koncertima, odvaznim gusterima ili ribama koje pustaju zvukove."

Oglašavanje zivotinja ima uvek isti smisao: jednom odaju znak: "Ja sam OVDE!", i tada se obracaju potencijalnim partnerima, ili pak "JA sam ovde", kada se obracaju rivalima", kaze dr. fromelt. Drugi glasovi, kao na primer zvizduk mrmota upozorava na opasnost.

Zivotinje kao i ljudi govore razlicitim dijalektima. Ali njih karakterise i tzv.a geografska promenjivost, objasnjava dr. Fromelt:

"Postoje tanani prelazi kod nekih vrsta, kao na primer kod jelena. Tu je primetno da pojedine podvrste jelena imaju razlicite glasove, stp je cak dovelo do toga da se oni zbog drugacijeg oglasavanja nazivaju i razlicitim imenima! Tako jelen u Engleskoj pripada istoj vrsti kao i vapiti u Severnoj Americi, stim sto Englezi govore o "jelenu koji place", a Amerikanci o "jelenu koji zvizduce".

Karl Hajnc Fromelt je prosle godine dobio nagradu medija Bšer, zato sto je deo arhiva ponudio na koriscenje popularnoj nauci. Online arhiva obuhvata 18 hiljada snimaka, dostupnih svakom ko je zainteresovan.

Arhiva zivotinjskih glasova je na neki nacin most koji povezuje teoretske mogucnosti i potrebe koje proisticu iz zastite prirodne sredine:

"S jedne strane zbirkom zivotinjskih glasova zelimo da istaknemo raznovrsnost zivotinjskih vrsta. Sa druge razvili smo metode kojima mozemo na duze vreme da posmatramo zivotinje, bez da ih uznemiravamo, i tako dodjemo do akusticnih snimaka retkih vrsta. "

Berlinski naucnik se odjednom zabrinuo: nigde u Nemackoj ne postoje zaista tiho mestasce. Ovaj problem je i veliki izazov za njega:

"Bitna je ne samo zastita od buke u smislu zastite zdravlja, vec i zastita prirodne sredine od postojece emisije buke. Bilo bi divno, kada bi nam poslo za rukom, mozda i u Nemackoj, da imamo jednu "bezbucnu zonu!"