Zašto nam smetaju razgovori u kancelariji?

Mnogi to poznaju iz sopstvenog iskustva: baš kad žele da se koncentrišu na svoj posao, za susednim stolom dvoje kolega raspravlja o nekoj aktuelnoj temi, a treći glasno telefonira s važnim klijentom.

Da li sam ja kriv što se u takvoj situaciji ne mogu da se koncentrišem na svoj posao? Nisam. To potvrđuje i jedno istraživanje sprovedeno u Japanu. Okolna buka otežava koncentraciju, naročito ako se radi o razgovorima koji su povezani s poslom. Ekipa naučnika s Takahirom Tamasueom na čelu, istraživala je na univerzitetu Jamaguči mogućnosti koncentracije osoba koje su radile na računaru, ali uz buku.

Nekada je ta buka bila slična govoru, ali bez značenja, a nekada su buku pravili pravi razgovori. Ispitanici su davali mnogo lošije rezultate u svom radu ako je buka bila od pravih razgovora, nego ako se radilo o besmislenoj buci. Tamesue je rezultate svog istraživanja predstavio ovih dana na sastanku Akustičnog društva SAD u Honoluluu na Havajima.

Promena moždanih talasa

„Razgovori u okruženju često ometaju rad u kancelarijama u kojima radi više osoba“, kaže Tamesue. Njegovo istraživanje pokazuje da koncentraciju ne ometa samo jačina buke, već i njen sadržaj. Razgovor kolega o nečemu što ima veze s poslom, ometa koncentraciju mnogo više nego buka spolja, čak i ako je ona podjednako glasna. Čak i rad u kafiću u kojem ljudi glasno razgovaraju o svemu i svačemu, može da bude produktivniji od rada u kancelariji sa desetak ili više zaposlenih.

Tamesue i njegove kolege merili su moždane talase ispitanika uz pomoć elektro-encefalograma (EEG) dok su proveravali njihovu koncentraciju na rad za računarom. Dva signala na EEG koji predstavljaju reakciju mozga na nadražaj i selektivnu koncentraciju ispitanika, bili su mnogo slabiji ako su ispitanici tokom rada morali da slušaju razgovore u svom okruženju. Naučnici smatraju da to pokazuje da su tim razgovorima bili smanjeni selektivna koncentracija i sposobnost sećanja. Muzika je imala isti efekat kao i razgovori.

Grip i stres za sve

Kako bi podstakli komunikaciju i saradnju među radnicima, poslodavci danas sve češće preuređuju „staromodne“ kancelarije u kojima sede jedna ili dve osobe, u velike prostore za deset ili više ljudi. Ali naučnici su već više puta utvrdili da velike kancelarije nose sa sobom i problem. „To su najidealnija mesta za ometanje ljudi na poslu“, napisao je nedavno poslovni savetnik Martin Verle za nemački nedeljnik Špigel. „Velike kancelarije utiču na produktivnost ljudi kao mravojed na mravinjak.“

Psiholog Geri Evans i njegove kolege sa univerziteta Kornel u Itaki, SAD, još 2000. su utvrdili da ljudi koji rade u velikim kancelarijama s više kolega suočavaju s povećanom koncentracijom adrenalina u urinu. Oni su istovremeno bili i slabije motivisani na svom poslu. A danski naučnici su 2011. izvestili da se ljudi koji rade u velikim kancelarijama s mnogo kolega, mnogo češće i razboljevaju. Da li je razlog za to stres ili činjenica da se uzročnici bolesti lakše šire u velikim kancelarijama, to nije utvrđeno.

Ekipa Vineša Omen sa univerziteta Kvinslend u Australiji pregledala je 2008. sve postojeće studije o velikim kancelarijama i zaključila da su radnici u njima „suočeni sa čitavim nizom problema kao što su: gubitak privatne sfere, gubitak identiteta, smanjenje efikasnoti, brojni zdravstveni problemi, preopterećenost nadražajima i nisko zadovoljstvo na radu“.

Mnogi ljudi koji rade u velikim kancelarijama sa mnogo kolega oko sebe već odavno osećaju da u njima ne mogu tako dobro da rade. Studija japanskih naučnika sada je za to dala i naučni dokaz.