Zašto je oružje bilo na dohvat ruke?

17-godišnji Tim Krečmar je 2009. u gimnaziji u Vinendenu ubio 15 ljudi i svoj ubilački pohod završio samoubistvom. Svoje žrtve je usmrtio vatrenim oružjem – poslužio se pištoljem svog oca. Oružje nije bilo zaključano u ormaru – prema propisima – i zbog toga se otac našao pred sudom, koji mu je u četvrtak, 10.2. izrekao uslovnu kaznu zatvora od godinu i devet meseci.

Noje osnabriker cajtung (Osnabrik): „Ova presuda bi trebalo da učini Nemačku nešto sigurnijom. Sportski strelci ili lovci koji imaju oružje u kući, ubuduće će dvaput razmisliti gde će ga ostavljati“.

Hajlbroner štime (Hajlbron): „Sudije su mogle da mnogo stvari urade pogrešno, a malo toga ispravno. Morale su da odrede kaznu za čoveka koji je već dovoljno kažnjen time što mu je sin masovni ubica. Na kraju smo dobili jasnu poruku: vlasnici oružja koji se nemarno ponašaju, moraju da snose posledice“.

Landescajtung (Lineburg): „Odgovore na mnoga pitanja u vezi sa ovim suđenjem ne mogu da daju ni politika ni pravosuđe. Mi roditelji moramo preuzeti odgovornost. (…) Ne radi se o kontroli, već o staranju, o učešću (u životu naše dece) – jedino tako ćemo moći da prepoznamo trenutak u kome se male brige pretvaraju u veliku životnu krizu“.

Badiše cajtung (Frajburg): „Očeva krivica se pravno gledano ne sastoji u tome što nije bio svestan šta se dešava u glavi njegovog sina; pravno može da se tretira samo činjenica da otac nije držao oružje na zaštićenom mestu. To nije zadovoljavajuće, jer se radi samo o malom delu tragedije, ali to je centralna tačka presude. Onaj ko ima oružje, snosi deo odgovornosti za njegovu upotrebu. Već i ta poruka je vredela suđenja“…

Tririšer folksfrojnd (Trijer): „To što su mnogi članovi porodica žrtava očekivali oštriju presudu – zatvor umesto uslovne kazne – sasvim je razumljivo. Ali, sud je sačuvao osećaj za meru – i to je dobro“.

Sarbriker cajtung (Sarbriken): „Skoro svaki detalj krvoprolića od 11. marta 2009. je rasvetljen. Ali, motiv ubilačkog pohoda je još uvek nepoznat. I pored toga, dobro je što je ovo suđenje održano, jer povreda Zakona o oružju nije prošla samo sa novčanom kaznom“.

Merkiše algemajne (Potsdam): „Pitanje visine kazne ovde nije najbitnije. Važno je da je otac ubice proglašen krivim za ubistva i ranjavanja iz nehata. Poruka je da svako ko ima smrtonosno oruže ima i povećanu odgovornost prema društvu koje ga okružuje“.

Pforchajmer cajtung (Pforchajm): „Sudu treba zahvaliti iz više razloga. Jer, doneo je mudru odluku. To što je sin optuženog mogao da tako jednostavno otuđi oružje, svakako je više od prekršaja. Ali, da se zbog toga jedan očigledno bespomoćan i očigledno pristojan čovek pošalje u zatvor?....“

Veclaer noje cajtung (Veclar): „Mnoga udruženja sportskih strelaca su u poslednje vreme prešla na vazdušno oružje. Zašto svi tako ne učine?“

Badiše nojeste nahrihten (Karlsrue): „Pred sudom na odgovornost nije pozvan počinilac zlodela, već njegov zastupnik. U njega su roditelji žrtava projektovali svoju tugu i bol. Zbog toga su očekivanja mogla biti samo izneverena“.

Štutgarter nahrihten (Štutgart): „Kako sud može da da razjasni da li je otac mogao da predvidi monstruozno nedelo svog sina? I dalje je potpuno nejasno zbog čega je taj mladić ugasio 15 života – i svoj sopstveni. Na kraju ostaje samo spoznaja da ne živimo u idealnom svetu. Možemo samo da se trudimo da ga učinimo boljim. Svaki dan“.

Pripremio Saša Bojić

Odg. urednik: J. Leon