Zašto je Kačinjski uopšte morao u Katinj?

Povodom smrti poljskog predsednika Leha Kačinskog list Nojes Dojčland piše:

„Bivši predsednik Leh Valensa nije se ustezao da postavi neprijatna pitanja: zašto je trebalo i drugi put obeležavati godišnjicu ubistva u Katinjskoj šumi nakon što su je nekoliko dana ranije obeležili premijeri Tusk i Putin? Zašto je tako veliki broj istaknutih ličnosti bio u istom avionu? I zašto je pilot nekoliko puta pokušavao da sleti? Na ta pitanja Valensa nije odgovorio, ali gotovo svi u Poljskoj znaju da je predsednik nastojao da zaseni svog političkog protivnika, premijera Donalda Tuska.

Poljska „elita“, koja je u tuzi jedinstvena, pre (nesreće) to ni izdaleka nije bila. Političkih razmimoilaženja biće i ubuduće, ali bi tragedija morala biti povod da se razmisli na koji način će ta razmimoilaženja doći do izražaja. A moraće da se razmisli i o odnosima Poljske i Rusije. Tako bi taj „drugi Katinj“ mogao doprineti približavanju (dve zemlje), možda čak i pomirenju, mada Leh Kačinjski – i u tuzi bi trebalo poštovati istinu – nije bio baš zagovornik tog pomirenja“, piše Nojes Dojčland.

List Vestfeliše rundšau komentariše:

„Leh Kačinjski je građane delio na prijatelje i neprijatelje i jačao nacionalnu svest izolujući zemlju od suseda – od velike Rusije, stare Evrope, za susednu Nemačku na početku (mandata) nije hteo ni da čuje. Ali, prestiž njegovog položaja se smanjivao, a liberalni premijer Donald Tusk odredio je nove smernice. Otopljavanje koje je počelo sa Moskvom u ovoj situaciji pokazuje se kao korisno. Naime, simbolika mesta nesreće pruža mogućnosti za najrazličitije teorije zavere. Te teorije može da obesnaži samo temeljita zajednička istraga. Rusija je shvatila komplikovanost situacije i odlučno reagovala kako ne bi došlo do oživljavanja starog nepoverenja i neprijateljstva iz sovjetskih vremena. To nije samo uteha u vreme tuge, nego otvara i put u budućnost.“

Najzad, list Zidojče cajtung komentariše:

„Kačinjski je bio jedan od onih političara koji su do dana današnjeg delili Poljsku i od nje činili teškog partnera u Evropi. Njegova Poljska crpla je snagu iz mitova prošlosti . To je bila Poljska izolacije, nepoverenja, zavera. Izolacionistički trend vidi se čak i u ustavu koji ne definiše jasna pravila predstavljanja zemlje u svetu. Predsednik i premijer u spoljnoj politici u toj meri kontrolišu jedan drugog da to dovodi do paralize. I u obeležavanju (masakra) u Katinjskoj šumi dogodilo se isto. Nesreća je podsećanje da se Poljska mora osloboditi okova svoje prošlosti.“

Na sledećoj strani:

Grčkoj trebaju subvencija, ali ne može da dobije milostinju

Grčkoj trebaju subvencija, ali ne može da dobije milostinju

Povodom jučerašnjeg dogovora ministara finansija evrogrupe o pomoći Grčkoj list Fajnenšel tajms Dojčland piše:

„Ministri su najzad razjasnili situaciju za Grke i tržišta i to je dobro. Istovremeno, očigledno i dalje pokušavaju da obmanu javnost i cilj je upravo zamagljivanje. Ministri žele da obezbede povoljnije kredite za Grčku nego što su na tržištu, ali da se ne primeti da je reč o subvencijama. Naime, moglo bi doći do problema ne samo sa građanima, koji ne vide razlog zašto bi svojim novcem spasavali prezadužene Grke, nego i sa ustavnim sudovima. Sporazumom iz Mastrihta članicama evrozone zabranjeno je da pomažu jedna drugoj.

Međutim, ako se zaista želi spasavanje Grčke onda su subvencionisani krediti neizbežni. Zemlja će uvek moći da nabavi novac na tržištu – pitanje je jedino po koju cenu. U jednom trenutku mogla bi biti zatražena kamata koja bi slomila grčku privredu. Kamata od pet procenata koja je predviđena paketom pomoći čini se razumnom: nije reč o poklonu, ali ne predstavlja ni teret koji bi doveo do privrednog sloma. Dakle, u dilemi: pomoći Grčkoj, a da se ne prekrši sporazum iz Mastrihta zamagljivanje ne pomaže. Članice evrozone moraće da priznaju da su prekršile zabranu uzajamne pomoći i moraće da naprave alternativu Paktu stabilnosti“, piše Fajnenšel tajms Dojčland.

Priredio: Nenad Briski

Odg. urednik: Nemanja Rujević