Zašto BiH kasni?
15. februar 2018.
U Veću ministara Bosne i Hercegovine u sredu (14.2.) usvojena je konačna verzija odgovora na Upitnik Evropske komisije. Odgovori će, kako je najavljeno, biti uručeni predsedniku Komisije Žan-Klod Junkeru tokom njegove posete Sarajevu krajem februara.
- pročitajte još: Geostrateška investicija Evropske unije
Predsedavajući Veću ministara BiH Denis Zvizdić kaže da će time biti završen „najkompleksniji i najsloženiji“ proces u pristupanju BiH Evropskoj uniji. „Vlasti u BiH time su dokazale opredeljenost za EU i zato očekujemo da dobijemo status kandidata. Odgovori na Upitnik Evropske komisije govore o tome, ne gde smo mi danas, nego gde želimo da budemo sutra. Želimo da budemo u EU kao punopravna članica, a kandidatski status koji očekujemo u narednom periodu, garancija je mladima i ostalima da ćemo živeti u evropskoj BiH“, rekao je Zvizdić.
Gostujući u programu TV1, predsedavajući Veću ministara rekao je da je do kašnjenja odgovora na Upitnik Komisije došlo zbog „složenog ustavnog sistema“. „Da je sve bilo do Veća ministara, mi bismo bili spremni da pošaljemo odgovore na Upitnik već u februaru prošle godine. Do kašnjenja je došlo zbog složenog ustavnog sistema BiH, a ustavne nadležnosti moraju da se poštuju, jer su one bazično načelo mehanizma koordinacije, kao ključnog instrumenta za realizaciju Upitnika Komisije i opšteg procesa evropskih integracija“, objasnio je Zvizdić.
Građani – taoci „zaštite vitalnih nacionalnih interesa“
Za kašnjenje u procesu odgovaranja na Upitnik Evropske komisije kritičari optužuju vlasti, podsećajući da je od država Zapadnog Balkana BiH poslednja u procesu sticanja kandidatskog statusa, ako se izuzme Kosovo koje je u taj proces i ušlo dosta kasnije, i koje sa EU pregovara po posebnim uslovima. Politički analitičar Almir Terzić kaže da su vlasti u BiH građanima tako uskratile brojne benefite Pretpristupnih fondova koji su mogli da budu iskorišćeni u oblasti regionalnog razvoja, razvoja ljudskih kapaciteta i poljoprivrednog i ruralnog razvoja, što je bilo dostupno samo zemljama-kandidatima.
- pročitajte još: Zapadni Balkan: od radosti do skepse
„A trebalo je tako malo da i BiH, uz Srbiju, Crnu Goru, Makedoniju, a kasnije i Albaniju, bude bar u kandidatskom rangu. Sprovođenjem presude Evropskog suda za ljudska prava u slučaju ’Sejdić-Finci’, što bi, ne samo eliminisalo nepravdu prema građanima u BiH da biraju i budu birani ma kojem narodu ili ostalima pripadali i ma iz kog dela države dolazili, uveliko bi bili izbegnuti i problemi koje sada imamo oko izmena i dopuna Izbornog zakona BiH. Izgubili smo godine na uspostavljanju Mehanizma koordinacije i dogovora o popisu stanovništva. Građani su godinama bili taoci politika zaštite ’vitalnih nacionalnih interesa’, iza kojih se krio lični interes ostanka na vlasti po svaku cenu, što je uključivalo i širenje straha, te raspirivanje međunacionalne mržnje i etničkih podela. Ta matrica se do danas nije promenila“, kaže Terzić.
Očekuju se dodatna pitanja
Terzić objašnjava da, nakon analize odgovora na Upitnik, „sasvim sigurno“ slede dodatna pitanja sa zahtevima za pojašnjenja već dostavljenih odgovora, a potom i čekanje na odluku o statusu kandidata. „Najave da bi se taj status za BiH mogao očekivati tek 2019. godine, potpuno destimulišu građane BiH koji će i dalje spas da traže pre svega u Nemačkoj, a potom i drugim državama EU. Pitanje je ko će na kraju da ostane u BiH i čeka 2030. godinu i punopravno članstvo u EU. Mladi i ostali u ovoj zemlji žele bolji život sada, a ne za 20 ili 30 godina. Niko više nema vremena za čekanje, jer se retorika u BiH nije promenila ni 20 godina nakon rata. Zato svakim danom sve više građana pakuje kofere i odlazi iz svoje zemlje. Drugi bi se stideli onoga čime se vlasti u BiH hvale i šta predstavljaju kao napredak na evropskom putu“, kaže Almir Terzić.
- pročitajte još: Bosanske muve i slonovi
Odgovori Bosne i Hercegovine na Upitnik Evropske komisije pripremljeni su na 20.000 stranica, uz koje se u Brisel dostavlja i više od 1.100 akata (zakona, podzakonskih akata i drugih materijala) na koje se poziva u odgovorima. U taj proces bilo je uključeno više od 1.200 državnih službenika sa svih nivoa vlasti u BiH.