Zauzimanje pozicija na Kosovu

Već nakon prvog dana bečkih pregovora, kada su pregovarački timovi izašli sa dva potpuno suprotstavljena koncepta formiranja budućih srpskih opština, provladini mediji u Beogradu su, manje-više otvoreno, saopštili da pregovarači u ovoj prilici, zapravo i ne pokušavaju da postignu saglaslasnost. Tako je, na primer, dnevni list "Politika", koji se sada smatra nekom vrstom neoficijelnog partijskog glasila Koštuničine Demokratske stranke Srbije, već posle prvog dana obznanio da se od ove runde pregovora očekuje samo da dve strane uporedno iznesu i javno saopšte svaka svoje stavove

Drugim rečima, svima je postalo jasno da pregovarači iz Prištine i Beograda nisu spremni, ili nisu sposobni, da u Beču sami postignu bilo kakav dogovor. A, da se ti pregovori, uglavnom, koriste samo kao platforma za zauzimanje što boljih početnih pozicija. I, naravno, da se javnosti saopšte sopstvene želje.

Očekuje se, naime, da će u slučaju koji se tiče broja srpskih opština, poput svih drugih sličnih, glavni posredniik, Marti Ahtisari i njegov zamenik, austrijski diplomata Albert Roan, na kraju presuditi i doneti akcioni plan, koji će sadržati izvestan broj pilot-projekata. Tako se pretpostavlja da bi već u junu, u saradnji sa Kontakt grupom, mogao biti sačinjen jedan dokument sa takozvanim "srednjim rešenjem", odnosno nekakvim kompromisnim brojem tih opština, na osnovu načela o kojima je bilo reči u Beču..

I, upravo stoga su razlike među stanovištima dveju strana tokom protekla dva dana u Beču bile tako velike: srpska delegacija je tražila 17, ili 18, a delegacija kosovskih Albanaca nudila svega pet opština u kojima bi Srbi na Kosovu mogli da imaju većinu. Jer, obe strane znaju da će na kraju Ahtisari i Roan morati da presude i predlože srednje rešenje, pa su se jedni očito trudili da traže više nego što znaju da mogu dobiti, a drugi su nudili manje nego što znaju da će na kraju morati da prihvate... Sve u nadi da će tu buduću sredinu, ili kompramisno rešenje, pomeriti bliže svojim stvarnim željama.

Inače, taj budući kompromisni papir, koji će sačiniti međunarodni posrednici, trebalo bi najpre da bude predstavljen na sednici Saveta bezbednosti UN i tek potom, po principu "uzmi ili ostavi", stavljen na sto sadašnjim pregovaračima iz Beograda i Prištine.

Istini za volju, zvanični, Beograd nije oduševljen takvim scenariom. U vreme dok su prošle nedelje u Beču trajali pregovori, predsednik Srbije i Crne Gore Svetozar Marović se u Solunu sreo sa Martijem Ahtisarijem i u razgovoru sa njim izrazio bojazan da se može desiti da u žurbi bude ponuđeno jednostrano rešenje, koje neće zadovoljiti sve strane. I, koje bi najviše pogodovalo ekstremnim stranama.

Ali, kako u Beču ima još dosta da se pregovara, biće naravno još prilike da se analizira učinak takvog modela pregovora.

Stevan Nikšić