1. Inhalt
  2. Navigation
  3. Weitere Inhalte
  4. Metanavigation
  5. Suche
  6. Choose from 30 Languages

RUBRIKE

ZATVOREN MEDJUNARODNI SAJAM VINA U DISELDORDFU

Stabilnost na visokom nivou - to važi za sajam vina Provajn u Diseldorfu i za vinarsku privredu u Nemackoj u celini. Ovaj sajam predstavlja najvecu medjunarodnu smotru vinarske industrije u svetu. Više od 70 odsto, od ukupno 2.700 izlagaca, dolaze iz inostranstva. Poredjenja radi, na veoma uglednom tradicionalnom sajmu vinarstva Vinekspo u Bordou udeo stranih izlagaca iznosi 40 odsto. Pored tri velike zemlje poznate po proizvodnji vina, kao što su Francuska, Italija i Španija, i poznatih vinarskih nacija s druge strane Atlantskog okeana, u Diseldorfu su svoju ponudu predstavile i mnoge zemlje manje poznate po proizvodnji vina, kao što su, recimo, Kina, Urugvaj ili Gruzija. Nemacko tržište vina je izuzetno atraktivno, a više od polovine ukupne ponude cine inostrana vina.To znaci da je Nemacka zemlja broj jedan u svetu po uvozu vina iz inostranstva. Fama da su Nemci pivarska nacija je još 2001. godine postala prošlost. Jer od tada Nemci više novca troše na vino nego na pivo. U Nemackoj se danas pije 24,3 litra vina godišnje po glavi stanovnika. Na radost domacih vinara raste i potrošnja vina proizvedenih u Nemackoj. Nemacki vinari se sa svoje strane trude da budu što transparentniji na etiketama na flašama. Armin Gering je generalni sekretar Nemackog vinarskog instituta narocito istice dva nemacka vina koja su potrošaci dobro prihvatili poslednjih godina: "Vina tipa Klasik i Selekšn su od pre tri godine uvrštena u suva vina. Klasik je obicno dobro vino srednje kategorije, kvalitetno i jeftino. Ono je vec etablirano na tržištu, gde ima jednako znacenje kao i Kabinet. Selekšn je narocito dobro vino i to je uglavnom proizvod za gastronomiju". Uprkos velikim imenima vina iz Francuske i Italije, Nemci sve dublje zahvataju u džep kada su pitanju domaca vina. Ako je rec o strukturi trgovaca vinom, onda najbolju prodju imaju diskaunt prodavnice. Tako, recimo samo Aldi ima udeo u prodaji vina od 23 odsto, a svi diskaunteri zajedno ostvaruju gotovo 50 odsto od ukupnog obrta kada je u pitanju trgovina vinom. Dok, recimo prodaja preko Interneta ne pokazuje narociti razvoj. Armin Gering kaže: "Internet još ni izbliza ne stiže do 5 odsto u poslovima prodaje vina. Internet se intenzivno koristi kao medij za informisanje o odredjenim vinima i svemu što uz njih spada. Ali sama prodaja vina se i dalje uglavnom odvija tradicionalnim i klasicnim putevima", navodi Gering. Nemacko tržište vina je stabilno, a izvoz nemackih vina je u porastu. Prošle godine on je recimo za citavih sedam i po odsto bio veci nego 2002-ge. Taj trend cak ni jacanje evra nije zaustavilo. Narocito Amerikanci pokazuju sve vecu sklonost ka nemackim vinima. Predsednik udruženja nemackih proizvodjaca vina Mihael Prinz cu Salm-Salm kaže: "Upravo sam se vratio iz Amerike i to tamo ne bih baš nazvao pravom revolucijom, ali to je jedna tiha renesansa koja traje vec izvesno vreme. Uglavnom sam putovao u Nju Džerzi, Masacusets i Njujork - i svi žele da imaju naš rizling. Tamo je dosta jednostavno uci na tržište, koje je vec zasiceno cuvenih francuskih vina. Sada se želi nešto sveže, želi se vino koje je inteklektualno, koje je na neki nacin seksi i ja sam sa ponudom nemackih vina bez problema ulazio u elitne kuce kao što su Ric, Marks ili Morel". Uostalom brojke govore same za sebe. Izvoz nemackih vina u Sjedinjene americke države je prošle godine bio za 36 odsto veci nego prethodne. Može se samo poželeti da i ostale privredne grane u Nemackoj slede bum vinarske industrije.
  • Datum 08.03.2004
  • Autor Izveštaj Ginter Birkenštok
  • Štampaj Odštampaj stranicu
  • Trajni link http://p.dw.com/p/BAfO
  • Datum 08.03.2004
  • Autor Izveštaj Ginter Birkenštok
  • Štampaj Odštampaj stranicu
  • Trajni link http://p.dw.com/p/BAfO