Zataškavano zlostavljanje u katoličkoj školi

General Ancajger piše da je skandal oko zlostavljanja u nemačkim jezuitskim školama je sve veći. Samo deset dana nakon što se saznalo za prve slučajeve, tek nekoliko biskupija otvoreno nudi pomoć mogućim žrtvama. Od 27 biskupija i nadbiskupija, samo pet je na internet-prezentaciji objavilo javni komentar u vezi sa optužbama.

U berlinskoj „Kanizijus“ školi, broj žrtava raste iz dana u dan, piše Berlinski Morgenpost, pozivajući se na Ursulu Raue, advokata: „Ukupno je reč o 30 žrtava“, kaže Ursula Raue. Dosad su bili poznati samo slučajevi iz sedamdesetih i osamdesetih godina, kada je dvadeset i dvoje dece seksualno zlostavljano u katoličkoj elitnoj gimnaziji.

Špigel u svom izveštaju piše da je u poslednjih 15 godina skoro sto saradnika katoličke crkve bilo pod sumnjom zbog zlostavljanja. Istraživanje u 27 biskupija je pokazalo „da su od 1995. najmanje 94 sveštenika bila pod sumnjom“.

Zataškavanje dugo bilo jedino „rešenje“

Velt Onlajn piše da crkva zataškava problem zlostavljanja. „Zlostavljanje dece ne postoji samo u Katoličkoj crkvi. Ali je u njoj otpor, kada je u reč o prosvećenosti i pomoći žrtvama, posebno velik. Želja za trajnim rešavanjem problema sve je veća, pogotovo nakon učestalog pojavljivanja novih slučajeva. Međutim, kritičari ostaju skeptični.

Gledati na drugu stranu ili otići – to je bio način na koji se ovaj problem rešavao. Sve dok se Katolička crkva u Nemačkoj, nakon dužeg vremena, nije suočila sa talasom skandala sa sveštenicima u 2002. godini.

Ti problemi se ne odnose samo na celibat, jer zlostavljanje postoji i u reformatorskim crkvama, kao i u porodicama, gde se dešava 90 odsto svih slučajeva. Partnerstvo samo po sebi ne sprečava zlostavljanje. Kod sveštenika, u tome su stručnjaci saglasni, dolazi do zlostavljanja prvenstveno zbog seksualne nezrelosti.

Vunibald Miler, koji se već godinama bavi tim problemom, kaže: ‘Mnogi sveštenici, koji postaju seksualni prestupnici, nikad nisu naučili da grade intimne i prisne odnose’. Inače bi umeli da poštuju granice“.

na sledećoj strani:

SAD oštre, Evropa mekana

Brojke ne lažu

SAD oštre, Evropa mekana

Cajt Onlajn piše o da je na konferenciji za bezbednost u Minhenu moguće opipati puls svetske politike.

„U 2010. raspoloženje se promenilo. Kina je sve samopouzdanija, Rusija se buni zbog gubitka značaja, ali ne čini mnogo kako bi postala atraktivan partner. Zapad polako shvata da je nemoćan, kada su u pitanju Avganistan i Iran. Iz tog razloga polako postaje nužnost da se umanje posledice koje se, doduše, ne žele prihvatiti, ali koje je istovremeno, nemoguće rešiti.

Amerika i Evropa su uverene da se zajedničkim snagama bore sa izazovima. Međutim, očigledno je da im refleksi rade različito. SAD daje oštre odgovore, a EU suviše blage“.

Brojke ne lažu

Isti list piše i o nezaposlenosti fakultetski obazovanih stručnjaka: „Brojevi ne lažu. Ako se u Nemačkoj noću izmeri temperatura od minus dvadeset stepeni, onda je to definitivan dokaz da zima i dalje postoji. Neka nam ne spominju klimatske promene. Ako žene u Nemačkoj, statistički gledano, dobijaju 1,4 dece, onda to znači da čitava nacija izumire. A ako, kao što je to trenutno slučaj, dobijamo informacije o tome kako je nezaposlenost među fakultetski obrazovanim osobama u 2009. porasla za 11,3 odsto, onda je situacija među mladim inženjerima i novim filozofima zastrašujuća.

Drugačije rečeno: pošto je nezaposlenost visoko obrazovanih stručnjaka tradicionalno niska, onda i srazmeran porast deluje dramatično. Do koje mere je situacija u ovim redovima u stvari bajna pokazuje sledeće poređenje: 1999. je 195.000 fakultetski obrazovanih ljudi bilo nezaposleno. Tada je ukupno bilo mnogo manje osoba sa visokim obrazovanjem u Nemačkoj nego danas. 2009 je, i pored porasta od 11,3 odsto, tek 167.000 osoba sa završenim fakultetom bilo nezaposleno.

Brojke ne lažu, ali njihov porast ne znači uvek lošu vest.

priredila: Željka Bašić Savić

odg. urednik: Nemanja Rujević